Biosinteza

Biosinteza (biogeneza) je enzimski-katalisan proces u ćelijama živih organizama kojim se supstrat konvertuje u kompleksnije proizvode.^[1] Procesi biosinteze se često sastoje od nekoliko enzimatskih stepena u kojima se proizvod jednog stepena koristi kao supstrat u sledećem stepenu. Primeri takvih multi-stepenih biosintetičkih puteva su proizvodnja aminokiselina, masnih kiselina, i prirodnih proizvoda.^[2]^[3] Biosinteza igra važnu ulogu u svim ćelijama. Skup mnogobrojnih specijalizovanih metaboličkih puteva sačinjava opšti metabolizam.

Preduslovi za biosintezu su prisustvo prekursorskih jedinjenja, hemijske energije (na primer u obliku ATP molekula), i katalitičkih enzima. U zavisnosti od tipa reakcije niz drugih preduslova može da bude neophodan, na primer redukcioni ekvivalenti (NADH, NADPH).^[3]

Vidi još

Reference

^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
^ Jones, Russell Celyn; Buchanan, Bob B.; Gruissem, Wilhelm (2000). Biochemistry & molecular biology of plants. Rockville, Md: American Society of Plant Physiologists. стр. 371–2. ISBN 978-0-943088-39-6.
^ ^а ^б Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[AlbertsMolecularBiology4th-1] Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.

[2] Jones, Russell Celyn; Buchanan, Bob B.; Gruissem, Wilhelm (2000). Biochemistry & molecular biology of plants. Rockville, Md: American Society of Plant Physiologists. стр. 371–2. ISBN 978-0-943088-39-6.

[VoetBiochemistry3rd-3] а ^б Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[1]