Сукоб код рудника Белаћевац

Сукоб код рудника Белаћевац (алб. Beteja e Bardhit të Madh) односи се на сукобе најпре 22. јуна када је ОВК заузела рудник и 30. јуна 1998. када га је српска полиција ослободила.[1]

Сукоб код рудника Белаћевац
Део Рата на Косову и Метохији
Време22. и 30. јун 1998.
Место
Исход Пораз ОВК
Сукобљене стране

Полиција Србије

Ослободилачка војска Косова
Команданти и вође
Сретен Лукић Беким Бериша
Жртве и губици
без губитака 10 убијених

Заузимање рудника

уреди

ОВК је 22. јуна заузела рудник од југословенских снага, и заробила је осморицу рудара: Душана Ађанчића, Перу Ађанчића, Зорана Ађанчића, Мирка Буху, Филипа Гојковића, Драгана Вукмировића, Србољуба Савића и Мирка Трифуновића, као и Божидара Лемпића који није био радник рудника.[2][3] Један од радника, Небојша Јанковић, је тврдио да су затвореници били погубљени.[4]

Међу нападачима је био Менсур Касуми, који је касније именован за заменика министра унутрашњих послова на Косову,[5] и Ариф „Мујо“ Краснићи, који је учествовао у заробљавању Јарка Спасића 14. маја.[5]

Ослободилачка војска Косова је користила рудник као базу за своје операције,[3] и ометала је југословенску страну слањем дневних патрола у оближња села.[1]

Ослобађање рудника

уреди

Ујутро 30. јуна, српска полиција је покренула офанзиву у том делу Косова, и док су се неки терористи повукли, преостали су у зградама рудника отворили паљбу на полицију око 14.00 поподне.[6] Полицијске снаге су уз помоћ више од 150 војних возила, укључујући и хеликоптере, тенкове и артиљерију,[1] повратиле контролу над рудником Белаћевац, при чему су натерали већину снага Ослободилачке војске Косова на повлачење.[7]

Након поновног заузимања рудника, у области скоро да и није било цивила.[8]

Последице

уреди

Године 1999, српске снаге су се повукле из рудника, након чега су га преузеле снаге ОВК.[9] Једанаест година након битке, Удружење породица киднапованих и несталих рудара у Белаћевцу су повели демонстрације у региону, тражећи одговоре о судбини радника које је ОВК заробила приликом заузимања рудника.[10] У септембру 2010. године су у околини села Жиливоде почела испитивања земљишта пошто се сматра да се ту налази масовна гробница, у којој се можда налазе и тела убијених рудара.[11]

Референци

уреди
  1. ^ а б в The Independent New offensive dashes ceasefire hope, 30. јун 1998.
  2. ^ „РТС: Једанаест година од нестанка белаћевачких рудара, 22. јун 2009.”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  3. ^ а б Human Rights Watch, "Humanitarian Law Violations in Kosovo", 1998. pp. 81.
  4. ^ Walker, Tom. The Times, "Guerrillas in Kosovo 'killed mine hostages", 2. јул 1998.
  5. ^ а б Serbianna, „Kosovo's 156 Lawless”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  6. ^ Hellenic Resources Network, Yugoslav Daily Survey, 30. јун 1998.
  7. ^ Radio Free Europe, Serbia claims success in Belacevac offensive Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2012), 30. јун 1998.
  8. ^ National Public Radio, All Things Considered: Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 1. јул 1998.
  9. ^ Hughes, Candice. Associated Press, "KLA captures Mine, Hostages near Pristina", 13. јун 1998.
  10. ^ Radio Srbija, A gathering in Gracanica in memory of Serbs kidnapped in Kosmet 11 years ago Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2009), 22. јун 2009.
  11. ^ „РТС: Почело ископавање у Белаћевцу”. Приступљено 25. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди