Споменик природе Платан на Врачару

При подизању кафане Милан Трандафиловић је око 1890. године изабрао локацију у близини Каленићеве пијаце на скверу где се рачвало пет путних праваца, а којом доминира стабло платана. У време процвата друштвеног живота у Београду кафана је избором локације и баштом у којој платан ствара дубоки хлад играла важну улогу као значајно састајалиште. Платан својим прелепим хабитусом и импозантним димензијама и данас оплемењује простор у коме доминира бетон и представља његов украс.

Платан је брзорастућа врста дрвета. Отпоран је на гасове и прашину и често се гаји у град��вима, посебно у парковима и дрворедима. Дрво Платан на Врачару је старо око 150 година, високо око 25 метара а обим дебла је око 3,67 метара.^[1]

Jаворолисни платан (Platanus acerifolia Wild) представља врсту дрвећа која се лако прилагођавају различитим условима средине, те се гаји на разним просторима.^[2]

Природно добро „Платан на Врачару ” проглашено је заштићеним као споменик природе решењем Скупштине града Београда од 29.03. 2002. године („Сл.лист града Београда бр. 5/2002). Укупна површина заштићеног природног добра износи 485 м². Заштићено природно добро категорисано је као заштићено природно добро локалног значаја III категорије, поверено на управљање Јавном комуналном предузећу „Зеленило – Београд”.^[3]

• Споменик природе
• Списак заштићених природних добара у Београду