Soko
Soko (lat. Falco) je rod ptica grabljivica, koji naseljava sve kontinente izuzev Antarktika.[1] Rod obuhvata oko 40 vrsta, tradicionalno podeljenih u nekoliko podrodova. Poznatiji pripadnici ovog roda su sivi soko, vetruška, stepski soko i soko lastavičar.
| Soko Vremenski raspon: Kasni miocen do sadašnjosti
| |
|---|---|
| |
| Smeđi soko (Falco berigora) u Viktoriji, Australija | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Falconiformes |
| Porodica: | Falconidae |
| Potporodica: | Falconinae |
| Rod: | Falco Linnaeus, 1758 |
| Tipska vrsta | |
| Falco subbuteo (Eurasian hobby) Linnaeus, 1758
| |
| Vrste | |
|
38; pogledajte tekst | |
| Sinonimi | |
| |
Sokoli su najveći rod u potporodici Falconinae porodice Falconidae, koja sama po sebi uključuje još jednu potporodicu koju čine karakare i nekoliko drugih vrsta. Sve ove ptice ubijaju svojim kljunovima, koristeći „zub“ na strani kljunova — za razliku od jastreba, orlova i drugih ptica grabljivica u porodici Accipitridae, koje koriste svoje noge.
Najveći sokol je arktički soko sa dužinom do 65 cm. Najmanja vrsta sokola je pigmejski soko koji meri samo 20 cm. Kao i kod jastrebova i sova, sokolovi pokazuju polni dimorfizam, pri čemu su ženke obično veće od mužjaka, što omogućava širi spektar vrsta plena.[2]
Neki mali sokolovi sa dugim, uskim krilima nazivaju se „hobiji”,[3] a neki koji lebde u lovu zovu se „vešuške“.[3][4]
Kao što je slučaj sa mnogim pticama grabljivicama, sokolovi imaju izuzetnu moć vida; oštrina vida jedne vrste je izmerena da je 2,6 puta veća nego kod normalnog čoveka.[5] Zabeleženo je da sivi sokoli rone brzinom od 320 km/h (200 mph), što ih čini najbržim bićima na Zemlji; najbrži zabeleženi zaron je postigao vertikalnu brzinu od 390 km/h (240 mph).[6]
Ishrana
urediSivi soko je najbrži živi stvor na planeti i dok se obrušava za plenom, razvija brzine i do 320 km/h.[7] Lovi isključivo u letu, upravo zbog ove činjenice jer u suprotnom kada bi tom brzinom udario u statičnu metu, to bi i za njega samog bilo pogubno.
Plen sokola su manje ptice, najčešće golubovi, zbog čega je u Srbiji na udaru golubara koji ga često love, najčešće pomoću ilegalnih zamki.
Taksonomija
urediRod Falco je uveo 1758. godine švedski prirodnjak Kalr Line u desetom izdanju svog dela Systema Naturae.[8] Tipska vrsta je lastavičar (Falco subbuteo).[9] Ime roda Falco je kasnolatinskog porekla i znači „soko“ od falx, što znači „srp“, što se odnosi na kandže ptice.[10][11] Na srednjeengleskom i starofrancuskom, naziv faucon se generalno odnosi na nekoliko vrsta grabljivica u zatočeništvu.[12]
Tradicionalni izraz za mužjaka sokola je tercel (britanski pravopis) ili tiercel (američki pravopis), od latinskog tertius (treći) zbog verovanja da je samo jedno od tri jajeta izleglo mužjaka ptice. Neki izvori navode da etimologija proizilazi iz činjenice da je mužjak sokola za oko jednu trećinu manji od ženke.[13][14][15] Pile sokola, posebno ono koje se gaji za sokolstvo, koje je još u fazi paperja, poznato je kao eyas[16][17] (ponekad se piše eyass). Reč je nastala pogrešnom podelom starofrancuskog un niais, od latinskog pretpostavljenog nidiscus (gneždenje) od nidus (gnezdo). Tehnika lova sa obučenim pticama grabljivicama u zatočeništvu poznata je kao sokolarstvo.
U poređenju sa drugim pticama grabljivicama, fosilni zapis sokola nije dobro raspoređen u vremenu. Najstariji fosili koji se uslovno pripisuju ovom rodu su iz kasnog miocena, pre manje od 10 miliona godina. Ovo se poklapa sa periodom u kojem su mnogi savremeni rodovi ptica postali prepoznatljivi u fosilnim zapisima. Linija sokola može, međutim, biti nešto starija od toga, a s obzirom na distribuciju fosilnih i živih taksona Falco, verovatno je severnoameričkog, afričkog ili verovatno bliskoistočnog ili evropskog porekla. Sokolovi nisu u bliskom srodstvu sa drugim pticama grabljivicama, a najbliži srodnici su im papagaji i ptice pevačice.[18]
Vrste
urediRod Falco
|
|
Reference
uredi- ^ Cenizo, Marcos; Noriega, Jorge I.; Reguero, Marcelo A. (2016). „A stem falconid bird from the Lower Eocene of Antarctica and the early southern radiation of the falcons”. Journal of Ornithology. 157 (3): 885. S2CID 15517037. doi:10.1007/s10336-015-1316-0.
- ^ Krüger, Oliver (2005). „The Evolution of Reversed Sexual Dimorphism in Hawks, Falcons and Owls: a comparative study”. Evolutionary Ecology. 19 (5): 467—486. S2CID 22181702. doi:10.1007/s10682-005-0293-9.
- ^ a b Oberprieler, Ulrich; Cillié, Burger (2009). The raptor guide of Southern Africa (na jeziku: engleski). Game Parks Publishing. ISBN 9780620432238.
- ^ Sale, Richard (28. 7. 2016). Falcons (Collins New Naturalist Library, Book 132) (na jeziku: engleski). HarperCollins UK. ISBN 9780007511433.
- ^ Fox, R; Lehmkuhle, S.; Westendorf, D. (1976). „Falcon visual acuity”. Science. 192 (4236): 263—65. Bibcode:1976Sci...192..263F. PMID 1257767. doi:10.1126/science.1257767.
- ^ "The Speed of Animals" in The New Book of Knowledge. str. 278. ISBN 071720538X.. Grolier Academic Reference. 2003.
- ^ 2003 Grolier Encyclopedia, The Great Book of Knowledge, The Speed of Animals, pp. 278
- ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: Latin). 1 (10th izd.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. str. 88.
- ^ Dickinson, E.C.; Remsen, J.V., Jr., ur. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th izd.). Eastbourne, UK: Aves Press. str. 349. ISBN 978-0-9568611-0-8.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 63. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Shorter Oxford English dictionary on historical principles. Stevenson, Angus., Brown, Lesley. (6th. izd.). Oxford: Oxford University Press. 2007. ISBN 9780199206872. OCLC 170973920.
- ^ Groombridge, Jim J.; Jones, Carl G.; Bayes, Michelle K.; van Zyl; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W. (2002). „A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 25 (2): 267—77. PMID 12414309. doi:10.1016/S1055-7903(02)00254-3.
- ^ Harper, Douglas. „tercel”. Online Etymology Dictionary.
- ^ „tercel”. Dictionary.reference.com. Pristupljeno 20. 3. 2010.
- ^ "tercel", Oxford Dictionary
- ^ „eyas”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 20. 3. 2010.
- ^ „Dictionary of Difficult Words – eyas”. Tiscali.co.uk. 21. 9. 1964. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 20. 3. 2010.
- ^ Suh A, Paus M, Kiefmann M, et al. (2011). „Mesozoic retroposons reveal parrots as the closest living relatives of passerine birds”. Nature Communications. 2 (8): 443—8. Bibcode:2011NatCo...2..443S. PMC 3265382 . PMID 21863010. doi:10.1038/ncomms1448.
Literatura
uredi- Fuchs, J.; Johnson, J.A.; Mindell, D.P. (2015). „Rapid diversification of falcons (Aves: Falconidae) due to expansion of open habitats in the Late Miocene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 82: 166—182. PMID 25256056. doi:10.1016/j.ympev.2014.08.010.
- Ash, Lydia, Modern Apprentice: site for North Americans interested in falconry. Much information for this entry was due to her research.
- Beebe, FL; Webster, HM (2000), North American Falconry and Hunting Hawks (8th izd.), ISBN 0-685-66290-X.
- Chenu, Jean Charles; Des Murs, Marc Athanase Parfait Œillet (1862). La fauconnerie, ancienne et moderne. Paris: Librairie L. Hachette et Cie.
- Chiorino, G. E. (1906). Il Manuale del moderno Falconiere. Milan: Ulrico Hoepli.
- Fernandes Ferreira (b. 1546), Diogo; Cordeiro (1844-1900), Luciano (1899). Arte da caça de altaneria. Lisbon: Lisboa Escriptorio.
- Freeman, Gage Earle; Salvin, Francis Henry (1859). Falconry : Its Claims, History and Practice. London: Longman, Green, Longman and Roberts.
- Freeman, Gage Earle (1869). Practical falconry - to which is added, How I became a falconer. London: Horace Cox.
- Fuertes, Louis Agassiz; Wetmore, Alexander (1920). „Falconry, the sport of kings”. National Geographic Magazine. 38 (6).
- García, Beatriz E. Candil; Hartman, Arjen E (2007), Ars Accipitraria: An Essential Dictionary for the Practice of Falconry and hawking, London: Yarak, ISBN 978-0-9555607-0-5 (the excerpt on the language of falconry comes from this book).
- ——— (2008), The Red-tailed Hawk: The Great Unknown, London: Yarak, ISBN 978-0-9555607-4-3.
- Harting, James Edmund (1891). Bibliotheca Accipitraria: A Catalogue of Books Ancient and Modern Relating to Falconry, with notes, glossary and vocabulary. London: Bernard Quaritch.
- López de Ayala (1332-1407), Pedro; de la Cueva, duque de Albuquerque (d. 1492), Beltrán; de Gayangos (1809-1897), Pascual; Lafuente y Alcántara, Emilio (1869). El libro de las aves de caça. Madrid: M. Galiano.
- Mortara, Alessandro de (ed); Latini (1220-1295), Brunetto; Bono (c. 1240 – c. 1292), Giamboni (1851). Scritture antiche toscane di falconeria ed alcuni capitoli nell' originale francese del Tesoro di Brunetto Latini sopra la stessa materia. Prato: Tipografia F. Alberghetti e C.
- Phillott, Douglas Craven; al-Dawlah Timur Mirza, Husam (1908). The Baz-nama-yi Nasiri, a Persian treatise on falconry. London: Bernard Quaritch.
- Riesenthal, Oskar von (1876). Die Raubvögel Deutschlands und des angrenzenden Mitteleuropas; Darstellung und Beschreibung der in Deutschland und den benachbarten Ländern von Mitteleuropa vorkommenden Raubvögel. Cassel, Germany: Verlag von Theodor Fischer.
- Deva, Raja of Kumaon, Rudra; Shastri (tr.), Hara Prasad (1910). Syanika satra: or a book on hawking. Calcutta: Asiatic Society..
- Soma, Takuya. 2012. ‘Contemporary Falconry in Altai-Kazakh in Western Mongolia’The International Journal of Intangible Heritage (vol.7), pp. 103–111. [1] Arhivirano 2017-06-21 na sajtu Wayback Machine
- Soma, Takuya. 2013. ‘Ethnographic Study of Altaic Kazakh Falconers’, Falco: The Newsletter of the Middle East Falcon Research Group 41, pp. 10–14. [2]
Spoljašnje veze
uredi- Trag u prostoru: Saga o gospodarim brzine, RTS Obrazovno-naučni program — Zvanični kanal
- Falconidae videos on the Internet Bird Collection, ibc.lynxeds.com
- The Raptor Resource Project – Peregrine, owl, eagle and osprey cams, facts, and other resources, raptorresource.org
- „Falcon”. New International Encyclopedia. 1905.
