Дијего Милито
Дијего Алберто Милито (шп. Diego Alberto Milito; Бернал, 12. јун 1979) је бивши аргентински фудбалер који је током каријере наступао за аргентински Расинг из Авељанеде (где је почео и завршио каријеру), италијанске клубове Ђенову и Интер као и за шпанску Сарагосу.[1]
Дијего Милито | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Дијего Алберто Милито | ||
Датум рођења | 12. јун 1979. | ||
Место рођења | Бернал, Аргентина | ||
Висина | 1,83 m | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1999—2003 2003—2005 2005—2008 2008—2009 2009—2014 2014—2016 |
Расинг Ђенова Сарагоса Ђенова Интер Расинг |
137 59 108 31 128 52 |
(34) (33) (53) (24) (62) (18) |
Укупно | 515 | (224) | |
Репрезентативна каријера | |||
2003—2011 | Аргентина | 25 | (4) |
Каријера
уредиМилито је каријеру почео у аргентинском прволигашу Расингу са којим је освојио Апертуру 2001. У то време његов брат Габријел је био играч Расинговог највећег ривала Индепендијентеа.
Први европски клуб била му је екипа из Серије Б, Ђенова где је постигао 33 гола. Али Ђенова је избачена у Серију Ц након скандала са намештањем утакмица што је присилило Дијега да се придружи брату у Сарагоси, где је на 108 утакмица постигао 53 гола.
2008. се враћа у Ђенову која је овај пут у играла у Серији А где осваја титулу другог стрелца лиге иза Златана Ибрахимовића из Интера.
У лето 2009. прелази у Интер из Милана за 25 милиона € заједно са Тијаго Мотом. Са Интером је освојио Лигу Шампиона у сезони 2009/10. постигавши два гола у финалу против Бајерн Минхена.
Трофеји
уредиРасинг
уреди- Првенство Аргентине (2) : 2001. (Апертура), 2014.
Интер
уреди- Првенство Италије (1) : 2009/10.
- Куп Италије (2) : 2009/10. и 2010/11.
- Суперкуп Италије (1) : 2010.
- Лига шампиона (1) : 2009/10.
- Светско првенство за клубове (1) : 2010.
- УЕФА суперкуп : финале 2010.
Референце
уреди- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Diego Milito (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
Спољашње везе
уреди- Профил на сајту Интера Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2011)