Organska sinteza
Organska sinteza je grana hemijske sinteze sa fokusom na sintezi organskih jedinjenja putem organskih reakcija. Organski molekuli su često veoma kompleksni u poređenju sa čisto norganskim jedinjenjima. Postoje dve glavne oblasti: totalna sinteza i metodologija.[1][2][3][4]
Totalna sinteza[5] je kompletna hemijska sinteza kompleksnih organskih molekula počevši od jednostavnih, komercijalno dostupnih (petrohemijskih) ili prirodnih prekurzora. U linearnoj sintezi, koja je često adekvatna za jednostavne strukture, izvodi se nekoliko uzastopnih koraka se dok se ne formira molekul. Hemijska jedinjenja koja nastaju u tim koracima se smatraju sintetičkim intermedijarima. Za kompleksnije molekule, se primenjuju različiti pristupi: konvergentna sinteza obuhvata zasebnu pripremu nekoliko komponenata (ključnih intermedijara), koji se zatim kombinuju da bi se formirao željeni produkt.
Robert Burns Vudvard, kome je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju 1965. za nekoliko totalnih sinteza (e.g., njegova sinteza strihnina iz 1954[6]), se smatra osnivačem polja moderne organske sinteze.
- ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ↑ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
- ↑ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
- ↑ Nicolaou, K. C.; Sorensen, E. J. (1996). Classics in Total Synthesis. New York: Wiley-VCH.
- ↑ R. B. Woodward, Michael P. Cava, W. D. Ollis, A. Hunger, H. U. Daeniker, K. Schenker (1954). „Total Synthesis of (−)-Strychnine”. Journal of the American Chemical Society 76 (18): 4749–4751. DOI:10.1021/ja01647a088.
