Kalhant

Ovaj članak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete ga urediti.

Kalhant je lik proroka iz Homerove Ilijade. otac Testor naučio je Kalhanta veštini proricanja budućnosti. Proroci su bili također njegov otac, deda i pradeda. On je mračni vrač čije vizije najčešće predskazuju nečiju propast i sigurnu smrt. Znao je sve prošle, sadašnje i buduće događaje i umeo je da objasni i najzagonetnije pojave. Kao takav postao je Apolonov sveštenik. Po svom umeću bio je veoma cenjen kod Ahejaca i Trojanaca.

Kada je Trojanski kralj Prijam odbio Agamemnonov zahtev da vrati Helenu, on je poslao Kalhanta do delfijsko proročište da od Pitije dobije savet, šta mu treba činiti. Predskazavši pad Troje i potpuno uništenje Prijamovog doma, Pitija je naredila Kalhantu da se pridruži Ahejcima i da ih spreči da napuste Troju pre no što pobede. Kalhant se tada zakleo Ahileju na večno prijateljstvo, i on ga smesti u sopstvenu kuću i uskoro potom izvede pred vrhovnog zapovednika ahejske vojske, Agamemnona. Tako je Kalhant postao glavni prorok u ahejskoj vojsci.

Ahejci, kao narod prvržen religiji i svojoj tradiciji, prineli su bogovima žrtvu kako bi im oni dali neki znak o budućnosti i ishodu rata. Za vreme održavanja obreda žrtvovanja, ispod žrtvenika izašla je plava zmija sa crvenim pegama i otpuzala na vrh obližnjeg platana, gde se nalazilo gnezdo u kome je bila majka sa svojih osam mladunaca. Zmija je tamo proždrla, jedno po jedno svih osam ptića i ženku, a zatim ju je Zevs, još obavijenu oko grane, skamenio. Kalhant je ovaj neobičan događaj protumačio kao: devet progutanih ptića znače da će ahejska vojska provesti devet godina pod Trojom, a u desetoj godini će je osvojiti tako da od nje neće ostati ni kamen na kamenu.

Ahejska flota koncentrisana u luci Aulidi bila je spremna za pohod na Troju. Međutim, zbog toga što vetra nije bilo danima, lađe nikako nisu mogle da se pokrenu. Zatražili su tada od proroka Kalhanta da objasni koji je razlog nepostojanja povoljnog vetra. Prorok je rekao da je boginja Artemida ljuta na Agamemnona ili njegovog oca Atreja, jer je on nekad ubio u njenoj gori jelena koji je bio posvećen, a koji je za nju bio sveta životinja, pa je potpunom tišinom na moru sprečavala odlazak Ahejaca iz Aulide u Troju. Neki kažu da se Agamemnon, kako bi umilostivio boginju Artemidu zakleo da će joj žrtvovati najlepše stvorenje koje se te godine bude rodilo u njegovoj kući. Igrom slučaja to stvorenje bila je Agamemnova ćerka Ifigenija. Po Kalhantovom tumačenju boginja će se umilostiviti samo ako u njenu čast bude žrtvovana Agamemnonova ćerka, prelepa Ifigenija.

Kalhant je u toku opsade Troje kazao Agamemnonu da je naljutio boga Apolona jer nije prihvatio bogat otkup koji mu je doneo Apolonov sveštenik Hris da bi otkupio ćerku Hriseidu. Da bi se ublažio Apolonov gnev Kalhant je rekao da se Hriseida mora vratiti ocu bez ikakvog otkupa i uz bogat poklon i izvinjenje, što je i učinjeno.