Обриновићи

Обриновићи су великашка породица, која се може пратити од средине XIV до почетка XVI стољећа. Била је носилац насљедне жупанске части у средњовјековној жупи Неретва, у Горњој Босни, касније названој Краљева земља. Сједиште рода било је у Сеоници. Најприје се спомињу као „властела од Неретве“, а затим као „властела од Босне“. Један је вршио и дужност дворског кнеза (Остојица Обриновић на двору краља Дабише).

Приликом коначног освајања Неретве Обриновићи су Турцима учинили знатне услуге, пошто је Петар сачувао знатан дио свог посједа. Један члан рода, можда и Петров рођени брат, добио је зеамат у околини Вишеграда. Два сина кнеза Петра су такође прихватили ислам и успели су на високе положаје у турској империји. Један од њих, Калинбаша, био је господар Румелије. Други, Мехмедбег, био је у два наврата санџакбег Херцеговине, а прије тога био је на дужности капиџибаше на султановом двору.

1. Вучко
   1. Вук Вучковић, 1326-1329
      1. Обрин Вуковић
         1. Влатко Обриновић, 1354-1366
            1. Остојица Обриновић, 1394
               1. Петар Обриновић, 1469-1487
                  1. Калинбаша, 1487-1499
                  2. Мехмед Обриновић, 1499-1511
               2. Хамзабег Обриновић, 1469

• Павао Анђелић, Свјетлост, Сарајево, 1982 – СТУДИЈЕ О ТЕРИТОРИЈАЛНОПОЛИТИЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРЕДНЈОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ