Мерв

37°36′Н 61°50′Е / 37.600°Н 61.833°Е / 37.600; 61.833

За остала значења, види Мерв (разврставање).

Стате Хисторицал анд Цултурал Парк "Анциент Мерв"
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Туркменистан (Азија-Пацифик)
Регистриран:	1999 (23. засједање)
Врста:	културни
Мјерило:	ии, иии
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Мерв (руски: Мерв, из перзијског: مرو, Марв, понекад навођен као Марw или Марy; цф. кинески: 木鹿, Мулу), бивша ахеменидска сатрапија Маргијана, а касније и Александрија и Антиохија у Маргијани (грчки: Αντιόχεια της Μαργιανήs), била је важна оаза-град у Централној Азији на хисторијском Путу свиле, смјештен близу данашњег Марија у Туркменистану. На том мјесту је постојало неколико градова, који су због своје стратешке важности имали значајну улогу у политичким и хисторијским збивањима. Тврди се да је Мари накратко био највећи град на свијету у 12. вијеку [1]. Локалитет древног Мерва је од стране УНЕСЦО-а проглашен локалитетом Свјетске баштине.

Ово подручје је било насељено од неолита, а први врхунац је доживјело као утврђени град Ерк-Кала који се у другој половици 2. тисућљећа пр. Кр. простирао на око 12 хектара.

Александар Велики га је освојио и претворио у хеленистички полис Александрија Маргијана (Άλεξάνδρεια τὴς Μαργιανής). Селеуковић, Антиох I. Сотер, га је уништио и обновио преименовавши га у Антиохију у Маргијани (Άντιόχεια τὴς Μαργιανής) или Антиохију Партску (Άντιόχεια τὴς Παρθίας). Слиједећих стољећа градом су владали Парти, а крајем антике Сасаниди и био је познат као Габр-Кала ("Утврда Зороастријанаца").

У Мерву је 651. године убијен посљедњи сасанидски владар Јездегерд III., а град су ускоро освојили Арапи. Но, ускоро је њихов генерал Абу Муслим из Мерва, уз помоћ Абасида, повео прву либералну побуну против Омејида. Абасидски владар Ал-��амун (813. - 833.) га је начинио својом пријестолницом. тада су изграђене утврђени торњеви на градским зидинама (Рабат), те поред бројних џамија и два будистичка, те један кршћански самостан. Најзначајнији становник Мерва из тог времена био је жидовски математичар и астроном Саул ибн Бишр.

Селџуци га освајају 1040. године и живот у граду се сели на његов западни утврђени дио који има неправилан облик, тзв. Султан-Кала ("Султанова утврда", слика горе). Ту су у 11. стољећу изграђени маузолеј султана Ахмеда Санџара и Сахријаракова цитадела, док је Маузолеј Мухамеда ибн Зајида изграђен у предграђу гдје се, између осталих, налазила и лончарска четврт^[1].

Мерв је био сједиште хорасанских шахова када су Монголи, под водством Толујкана, Џингис-кановог унука, 1221. године опсједали и уништили град до темеља, приликом чега су побили велики број људи (по неким тадашњим повјесничарима, више од милијун становника), а неколико стотина тисућа је избјегло. Након тога се град никада није опоравио и остало је тек насеље уз јужни дио Султан-Кале.

Тимур га је опустошио 1380. године, а 1550. га освајају Узбеци, да би га пет година касније поновно освојило Перзијско Царство. Узбеци га поновно освајају од 1601. до 1747., након чега поновно постаје дио Ирана, приликом чега је ово насеље постало потпуно неважно. Перзијски шах је дао измјестити његово Туркменско становништво у источни Хорасан и Трансаксонију у 19. стољећу. Након војне побуне Туркмена, 1883. године, за Руско царство га осваја генерал Александар Комаров и одмах су започета археолошка искапања. Од 1925. је Мерв постао дио Туркменске Совјетске Социјалистичке Републике, а 1930. године основан је оближни град Мари, познат такођер и као Мерв.

• 
  Ласерски скениране градске зидине Габр Кале из 3. стољећа пр. Кр., проширене и увећане до 7. ст.
• 
  Маузолеји у Мерву
• 
  Руски комеморативни новчић из 1993. год. који слави 2500-ту годишњицу града Мерва

Мерв на Викимедијиној остави

• Тхе ландсцапес оф Исламиц Мерв, Туркменистан: Wхере то драw тхе лине? Интернет Арцхаеологy 25
• Бритисх Мусеум Департмент оф Анциент Неар Еаст: а море модерн хисторy, бацкед бy арцхаеологy.
• Хазлитт'с Цлассицал Газеттеер Архивирано 2012-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у
• Анциент Мерв Пројецт УЦЛ