Цомпагноннаге

Цомпагноннаге, мрежа за преношење знања и идентитета
Нематеријална свјетска баштина
Регија:	Европа и Сјеверна Америка
Година уписа:	2010.
ИД:	00441
Угроженост:	-
Повезница:	УНЕСЦО

Цомпагноннаге (француски за „друговање”, „кумпанијање”, из латинског цомпанионем, што значи „дијелити крух с некиме”) је француски сустав јединственог стјецања знања и вјештина повезаних с обртима који обрађују камен, дрво, метал, кожу, тканине и храну^[1] Његова јединственост је у споју различитих метода и процеса пријеноса знања као што су: државна и међудржавна образовна путовања (позната као раздобље Тоур де Франце), иницијацијске обреде, обука у школама уобичајеном наставом и техничким шегртовањем.

Цомпагноннаге покрет данас броји око 45.000 припадника три главне скупине цомпагнонс-а (кумпањона, другова):

• Прву скупину чине шеснаестогодишњаци, или старији, који желе научити и/или развити своје вјештине у некој професији тако што се прикључују Цомпагноннаге заједници;
• Другу скупину чине они на обуци која обично траје пет година, тијеком чега се штићеници редовито селе од града до града, унутар Француске и у иноземство, како би открили нове врсте знања и начине његова пријеноса;
• Трећу скупину чине мајстори који су положили мајсторски испит тако што су произвели тзв. „мајсторско дјело”, које су прегледали и оцијенили други мајстори-кумпањони^[1].

Цомпагноннаге је у сличном облику постојао још од антике, али је у Француској уобличен тијеком средњег вијека и времена путујућих мајстора, док се почиње документирати тек у 18. стољећу. Овај облик образовања се донекле користио и у Белгији, те у нешто другачијем облику у Њемачкој и Канади, док су друге земље имале друкчији развој средњовјековних мајсторских братовштина и цеховских удружења. Доживио је свој врхунац средином 19. стољећа, да би убрзо скоро потпуно нестао због индустријализације и преобликовања образовања у кумапнијама у образовање у институцијама. На врхунцу су неке мајсторске кумпаније знале организирати дуготрајне штрајкове којим би контролирали цијеле градове, могле су уводити забране против производа неких мајстора или обуставити све производе неке врсте једном граду те му тако пријетити банкротом, а подјеле између кумпанија су могле довести до страђних сукоба и великих жртава^[2].

Цомпагноннаге се опћенито сматра посљедњим начином науковања одређених старих вјештина и остваривања изврсности у обртничкој обуци, те истовремено остварити развој особе кроз обуку радника, али и посљедња дјелатност која укључује иницијацијски обред. Због тога је цомпагноннаге уписан на УНЕСЦО-в попис нематеријалне свјетске баштине у Европи 2010. год.^[1]

• 
  Звоник куће кумпанија у Нантесу
• 
  Музеј цомпагноннаге-а у Нантесу
• 
  Мајсторско дјело мајстора бравара у музеју цомпагноннаге-а у Тоурсу (на слици десно)
• 
  Музеј оруђа и заната у Троyесу

• Масони
• Цех

• Агрицол Пердигуиер, Ле ливре ду цомпагнонаге, 3 е éдитион, 1839. (ПДФ) (fr)

• Удруга радника купанијања (fr)
• Видео примјер на yоутубе-у (fr)