20. 8.

20. коловоз/аугуст/август (20. 8.) је 232. дан године по грегоријанском календару (233. у пријеступној години). До краја године има још 133 дана.

Догађаји

1741. — руски морепловац данског порекла Витус Јонассен Беринг открио је Аљаску.
1872. — престао је да излази лист у.Даницау., најзначајнији књижевни часопси српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.
1884. — након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.
1914. — Први свјетски рат: Нијемци окупирали Бруxеллес.
1940. — у Мексико Ситију смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.
1949. — мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.
1968. — Инвазија 200.000 војника Варшавског пакта и 5.000 тенкова на Чехословачку с циљем гушења "прашког прољећа".
1975. — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод у.Викинг Иу. на Марс, где је стигао у јулу 1976.
1977. — САД су лансирале свемирску летјелицу Воyагер 2.
1980. — италијански алпиниста немачког порекла Реинхолд Месснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.
1988. — у Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе.
1988. — ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. 8..
1991. — у Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији, након што су антиреформске снаге покушале да у ноћи између 19. и 20. августа изврше државни удар и оборе с власти последњег лидера СССР Михаила Горбачова.
1991. — Естонија се прогласио независност.
1994. — на Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.
1996. — руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације.
1996. — у удесу транспортног авиона у.Иљушин 76у. руске компаније у.Спер ерлајнзу. близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.
1998. — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.
2000. — лидер покрета за независност Источног Тимора, Јосé Алеxандре Гусмãо предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.
2001. — велика панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

.

Рођења

1779. — Јöнс Јакоб Берзелиус, шведски кемичар (у. 1848.).
1827. — Јосеф Страуß, аустријски складатељ и диригент.
1833. — Бењамин Харрисон, амерички политичар и државник.
1860. — рођен је француски државник Раyмонд Поинцарé, председник Француске од 1913. до 1920., члан Француске академије наука. Био је премијер и министар иностраних послова 1912.-1913. и поново премијер 1922.-1924. и 1926.-1929.
1877. — рођен је српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије.
1901. — рођен је италијански песник Салваторе Квазимодо, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. ("Воде и земље", Дати и имати, Мирис еукалиптуса, Живот није сан) (у. 1968.).
1905. — Хасан Кикић, босански књижевник.
1929. — Миодраг Радовановић, српски глумац.
1931. — Дон Кинг, амерички боксачки промотор.
1933. — Предраг Милинковић, српски глумац.
1936. — Алице и Еллен Кесслер, њемачке забављачице (Кесслер-близанке).
1941. — Слободан Милошевић, србијански политичар и државник.
1943. — Драган Николић, српски глумац.
1944. — Рајив Гандхи, индијски политичар и државник.
1947. — Раy Wисе, амерички глумац.
1951. — Нура Баздуљ-Хубијар, босанскохерцеговачка књижевница.
1951. — Мухамед Морси, египатски исламистички политичар и предсједник (у. 2019.)
1959. — Дубравко Матаковић, хрватски цртач стрипа.
1961. — Емир Хаџихафизбеговић, босанскохерцеговачки глумац.
1961. — Стјепан Деверић "Штеф" хрватски ногометни тренер и играч.
1964. — Дино Дворник, хрватски пјевач (у. 2008.)
1971. — Ненад Бјелица, хрватски ногометаш и тренер.
1972. — Гордана Грубин, српска кошаркашица.
1979. — Денис Шпољарић "Демпа", хрватски рукометаш, освајач злата на Олимпијским играма у Атени 2004.
1983. — Јуриј Жирков, руски ногометаш.
1985. — Áлваро Негредо, шпањолски ногометаш.
1990. — Гашпер Маргуч, словенски рукометаш.
1992. — Деми Ловато, америчка глумица, певачица и кантауторка.

.

Смрти

1854. — Фриедрицх Wилхелм Јосепх Сцхеллинг, немачки филозоф
1917. — Адолф вон Баеyер, њемачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1905. године.
1967. — Антун Масле, хрватски сликар (р. 1919.).
1978. — Диана Будисављевић (Обеxер), хрватска хуманитарка (р. 1891).
1983. — Александар Ранковић, југословенски комунистички политичар и шеф УДБА-е
1994. — Александар Саша Петровић, југословенски филмски редитељ
1999. — Раиса Горбачов, прва дама СССР
2001. — Фред Хојл, британски астроном и математичар (р. 1915.).
2017. — Јеррy Леwис, амерички глумац и комичар (р. 1926.).

Празници и дани сећања

.

Вањске везе

http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=20&mm=8&yyyy=2003

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар