Prijeđi na sadržaj

Gabriel Batistuta

Izvor: Wikipedija
Verzija za štampanje više nije podržana i može davati greške. Podnovite oznake i koristite ugrađenu mogućnost štampanja preglednika.
Gabrijel Batistuta
Lični podaci
Puno imeGabrijel Omar Batistuta
NadimakBatigol, anđeo Gabrijel,
Kralj lavova
Datum rođenja1. 2. 1969. (1969-02-01) (55 god.)
Mesto rođenjaAveljaneda, Argentina
PozicijaNapadač
Juniorska karijera
1987—1988Njuels old bojs
Seniorska karijera*
GodineKlubNast.(Gol)
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—2000
2000—2003
2003
2003—2005
Njuels old bojs
River Plejt
Boka juniors
Fjorentina
Roma
Inter (pozajmica)
Al Arabi
20
19
42
331
83
12
24
(5)
(3)
(19)
(203)
(33)
(2)
(27)
Reprezentativna karijera
1991—2002Argentina77(54)
Olimpijski zapisi
Fudbal
Američki kup
Zlato 1991. Čile Argentina
Zlato 1997. Ekvador Argentina
Kup konfederacija
Zlato 1992. Saudijska Arabija Argentina
Srebro 1995. Saudijska Arabija Argentina

Gabrijel Omar Batistuta je argentinski fudbaler koji se 2005. godine oprostio od aktivnog bavljenja fudbalom. U svojoj bogatoj karijeri nastupao je za klubove poput Fiorentine, Rome i Intera, a karijeru je završio u Kataru, u klubu Al Arabi.

Batistuta je rođen 1. februara 1969. u Rekonkvisti, gradiću u Argentini. Karijeru je počeo u klubu "Newell's Old Boys" za koji je postigao 4 gola u 16 nastupa. Nakon toga je igrao za najveće argentinske klubove i ljute rivale Boka Juniors i River Plata, dok je inostranu karijeru gradio u Italiji u već pomenutim klubovima, posle čega je otišao u Katar. Tokom karijere najčešće je nosio broj 9.

Sa 184 postignuta gola, osmi je najbolji strelac italijanskog prvenstva svih vremena. Zbog svojih golgeterskih sposobnosti nosio je nadimak "Batigol". Krasili su ga odlična tehnika, dobar, precizan šut, a publici je ostao u sećanju i po odličnom izvođenju slobodnih udaraca.

Kada je 1993. godine Fiorentina ispala u seriju B odlučio je da ostane u klubu i pomogne mu da se vrati u prvu ligu. Nakon tog poteza postao je ljubimac navijača u Firenci, zadobio kapitensku traku i sa Fiorentinom je te godine osvojio seriju B i uspešno se plasirao u Seriju A. Odmah, po povratku u društvo najboljih, Fiorentina je zasijala u punom svetlu, domogla se gornjeg dela tabela, a Batistuta je osvojio titulu najboljeg strelca italijanske lige u sezoni 1994/95. sa 26 golova. Takođe, iste godine je osvojio italijanski kup.

Naredne četiri godine je predvodio Fiorentinu u pokušajim da osvoje Skudeto, ali mu to nije pošlo za rukom, pa je posle odluke čelnika kluba da prodaju najbolje igrače, odlučio da napusti klub. To se nije dopalo navijačima kluba pa su demolirali stadion zahtevajući od uprave Fiorentine da na svaki način zadrže Batistutu. Kako bi ga ubedili, navijači su finansirali izgradnju spomenika Batistuti koji se i danas nalazi u blizini kluba. Ipak, obzirom da uprava nije popustila, Batistuta prelazi u Romu sa kojom osvaja Skudeto u sezoni 2000/2001. i na 28 utakmica postiže 20 golova.

Naredne dve sezone ostaje u Romi, a zatim prelazi u Inter gde zbog povrede igra samo nekoliko utakmica i postiže 2 gola.

Obzirom da se već nalazio u poodmaklim fudbalskim godinama odlazi u Katarski Al Arab gde ga proglašavaju najboljim igračem lige. Takođe, na 18 utakmica u ligi postigao je čak 25 golova tokom prve sezone, što je apsolutni rekord lige svih vremena.

Oprostio se od fudbala 2005. godine.

Mnogi obožavatelji fudbala u Argentini pamte rečenicu legendarnog Dijega Marodone "Ako iko zaslužuje da me nadmaši, onda je to Batistuta".

Igrao je veoma uspešno za Fudbalsku reprezentaciju Argentine. U 78 nastupa za svoju zemlju postigao je 54 golova, što ga čini drugim najboljim strelcem Argentine svih vremena.