Van der Valsov radijus
| Element | radijus () |
|---|---|
| Vodonik | 1.20 |
| Ugljenik | 1.7 |
| Azot | 1.55 |
| Kiseonik | 1.4 |
| Fluor | 1.35 |
| Fosfor | 1.9 |
| Sumpor | 1.85 |
| Hlor | 1.8 |
| Jod | 2.15 |
Van der Valsov radijus predstavlja rastojanje između elektrona najudaljenijih od atomskog jezgra i tog atomskog jezgra slobodnih atoma, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih molekula.
Van der Valsov radijus je dobio ime po Johaneu Dideriku van der Valsu, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 1910. godine.
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa ta��ke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u kristalima koji se sastoje od neke vrste molekula (ukoliko nisu jonski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade kristalnu rešetku, odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom agregatnom stanju takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu.
Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva atoma bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od kovalentnih radijusa istih atoma