Singapur

Ime „Singapura“ potiče od sanskritskog „singa” (lav) i „pura” (grad).^[1] Prema „Malajskim Analima” (Sejarah Melayu), ovo ime je ostrvu dao sumatranski knez iz 14. veka Sang Nila Utama, koji je, nakon što se iskrcao na ostrvo zbog oluje, primetio čudnu zver na obali. Njegov glavni pomoćnik je pogrešno poistovetio zver kao „singa” ili lav.^[2] Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da lavovi nikada nisu živeli tamo (čak ni azijski lav), a zver koju je Sang Nila Utama video je verovatno bila tigar, najverovatnije malajski tigar.^[3][4]

Glavni članak: Historija Singapura

Prvi zapisi o naseobini u Singapuru su iz 2. veka nove ere.^[5] Grad je osnovan 1160. godine i postao važan trgovački centar jugoistočne Azije, ali ga je 1377. godine razrušila vojska javanske države Madžapahit. Nakon toga je služio isključivo kao utočište piratima.

Ostrvo je bilo ispostava sumatranske Šrividžaje imperije i u početku je imalo javansko ime „Temasek” – morski grad. Temasek (ili Tumasek) je brzo postao značajno trgovačko naselje, ali je propadao tokom kasnog 14. veka. U kasnom 14. veku, Parameswara, princ iz Palembanga na jugu indonežanskog ostrva Sumatra koji je odbacio vrhovnu vlast Majapahita nakon njegovog napada 1377. godine, navodno se proterao u Tumasik. Kažu da je ubio guvernera grada i preimenovao grad u „Singapura” tj. „grad lava“ na sanskritu.

Malo je ostataka starog Temaseka u Singapuru ali su arheolozi pronašli ostatke tog i drugih naseobina. Između 16. i ranog 19. veka, ostrvo Singapur je bilo deo Džohorskog sultanata. Tokom Malajsko-portugalskog rata^{[α 1]}, u 1613. naselje je zapalila portugalska vojska.^[6] Portugalci su nakon toga kontrolisali naselje u tom veku, a Holanđani u 17. veku. Većim delom tog vremena ostrvsko stanovništvo su činili uglavnom ribari.

Britanska istočnoindijska kompanija je osnovala trgovačku stanicu na otoku 1819. godine. Glavno naselje do tog momenta je bilo Malajsko ribarsko selo na ušću Singapurske reke. Nekoliko stotina urođenika iz plemena Orang Laut su takođe živeli i duž obale, reka i na manjim ostrvima. Britanci su koristili Singapur kao stratešku postaju duž puta začina. Singapur je postao jedan od najvažnijih komercijalnih i vojnih centara Britanske Imperije.

Dana 29. januara 1819, Ser Tomas Stamford Refls iskrcao se na glavno ostrvo. Uočivši njegov strateški geografski potencijal za trgovačku postaju u Jugoistočnoj Aziji, Refls je potpisao sporazum sa sultanom Huseinom Šahom od Džohora^{[α 2]} a u ime Britanske istočnoindijske kompanije da razvija Singapur kao Britansku trgovačku postaju i naselje, što je obeležilo početak modernog doba ostrva. Reflsov zamenik Vilijam Farkuar je nadzirao period rasta i etničke migracije, koja je uglavnom bila podstaknuta imigracionom politikom bez restrikcija. Kancelarija Britanske Indije je upravljala ostrvom od 1858, ali je Singapur postao britanska prekomorska teritorija 1867. godine, odgovoran direktno Kruni. Do 1869. godine 100.000 stanovnika je živelo na ostrvu.^[7]

Rano planiranje grada se odvijalo uglavnom po principu „podijeli pa vladaj” gde su različite etničke grupe naseljavane u različitim krajevima južnog dela ostrva. Singapur je većim delom bila komercijalna oblast u kojoj su dominirali trgovci i bankari iz različitih etničkih grupacija sa uglavnom kineskim i indijskim najamnicima koji su utovarivali i istovarivali robu iz brodova. Malajci, poreklom lokalni Orang Lauti^{[α 3]} koji su uglavnom radili kao ribari, i arapski trgovci i učenjaci su se uglavnom mogli naći u jugo-istočnom delu ušća reke, gde se danas nalazi kraj grada koji se zove Kampong Glam. Evropski naseljenici, kojih je tada bilo malo, nastanili su se oko tvrđave Kaning Hil i dalje uzvodno uz Singapursku reku. Kao i Evropljani, i indijski migranti takođe su se naselili više u unutrašnjosti, gde se i danas nalazi Mala Indija. Veoma malo se zna o ruralnim privatnim naseljima iz tog vremena (zvanih „kampong”), osim da su vršena velika iseljavanja stanovnika iz tih naselja koje je vršila Singapurska vlada nakon sticanja nezavisnosti krajem 1960-ih.

Tokom Drugog svetskog rata Carska Japanska Armija okupirala je Malaju (8/15. februara 1942), što je dovelo do bitke za Singapur.^[8] Loše pripremljeni Britanci su bili poraženi nakon šest dana, i predali su navodno neosvojivu tvrđavu Generalu Tomojuki Jamašiti 15. februara 1942. Predaju je Britanski premijer Ser Vinston Čerčil opisao kao „najgoru katastrofu i najveću kapitulaciju u Britanskoj istoriji”.^[9][10][11] Japanci su preimenovali Singapur u „Šōnantō”^{[α 4]}, izvedeno od japanske rečenice „Shōwa no jidai ni eta minami no shima”^{[α 5]} ili „ostrvo na jugu osvojeno u doba Šove” (Shōwa), i Japanci su ga držali pod okupacijom sve dok ga Britanci nisu povratili 12. septembra 1945, mesec dana nakon Japanske predaje.^[12]

Ime Šonanto je u to vreme bilo romanizovano kao „Syonan-to” ili „Syonan”, što znači „Svetlost Juga”.

Singapur se vratio pod Britansku upravu 1945. godine. 1963. ujedinio se sa Malajskom Federacijom, Sabahom i Saravakom da bi formirao Maleziju. Manje od dve godine kasnije vlada na čelu sa Li Kuan Juom proglasila je nezavisnost, odvojio se od federacije i postao nezavisna republika 9. avgusta 1965. godine. Singapur je postao član Ujedinjenih nacija 21. septembra iste godine.

Godine 1959. postao država sa samoupravom u okviru Britanske Imperije sa Jusuf ibn Išakom kao prvim „Yang di-Pertuan Negara”^{[α 6]} i Li Kuan Juom kao prvim premijerom. Jednostrano je proglasio nezavisnost od Britanije u avgustu 1963, pre nego što se priključio Malezijskoj Federaciji u septembru zajedno sa Malajom, Sabahom i Saravakom čemu je prethodio Singapurski referendum o ujedinjenju iz 1962. godine. Singapur je napustio federaciju dve godine kasnije nakon usijanog ideološkog konflikta između državne PAP vlade i federalne vlade iz Kuala Lumpura. Singapur je zvanično dobio nezavisnost 9. avgusta 1965.^[13] Jusuf ibn Išak se zakleo kao prvi predsednik Singapura a Li Kuan Ju je ostao premijer.

Pokušavajući da budu dovoljni sami sebi, mlada nacija se suočila sa mnogim problemima kao što su masovna nezaposlenost, nedostatak stambenog prostora, i oskudica u zemljištu i prirodnim resursima. Tokom Li Kuan Juovog mandata na premijerskom mestu od 1959. do 1990, njegova administracija se bavila rešavanja problema opšte nezaposlenosti, povećanjem životnog standarda, i sprovođenjem javnog stambenog programa širokih razmera. U tom periodu su razvijeni temelji ekonomske infrastrukture, zauzdana opasnost od rasnih tenzija, i kreiran nezavisni nacionalni odbrambeni sistem zasnovan na obaveznom služenju vojnog roka za muškarce.

Godine 1990. Go Čok Tong je nasledio Lija na premijerskom mestu. Tokom svog službovanja, zemlja se suočila sa Azijskom finansijskom krizom iz 1997. godine, sa epidemijom SARS-a 2003, i terorističkim pretnjama od strane Džema Islamije nakon napada 11. septembra 2001. No, upravo u 1990-ima Singapur je progresivno rastao sve dok se na pragu 2000. godine nije pojavio u krugu zemalja s najvećim ekonomskim rastom u Aziji. 2004. Li Sjenlung, najstariji sin Li Kuan Jua, postao je treći premijer.^[14] Među njegovim najzapaženijim odlukama je plan da se otvore kazina da bi se privuklo više stranih turista.

Glavni članak: Geografija Singapura

Susedne države Singapura su Malezija i Indonezija. Površina države iznosi 719,1 km². Teritoriju države Singapur čine 63 ostrva, uključujući i glavno ostrvo Pulau Ujong. Postoje dve napravljene konekcije sa Džohorom u Maleziji — nasip Džohor–Singapur na severu, i most Malezija–Singapur na zapadu. Ostrva Jurong, Pulau Tekong, Pulau Ubin i Sentosa su najveća od mnogih manjih ostrva. Najviša prirodna tačka u Singapuru je brdo Bukit Tima sa svojih 166 m.

Južni deo Singapura, u okolini ušća Singapurske rijeke i dela koji je danas poslovni centar grada, je nekada bio jedina naseljena urbana sredina, dok je ostatak ostrva bio ili nerazvijena tropska kišna šuma ili je korišćen za poljoprivredu. Od 1960-ih godina, vlada je izgradila nova naseljena mesta u prigradskim oblastima, što je proizvelo potpuno izgrađeni urbani pejzaž. Rukovodstvo za urbani razvoj je osnovano 1. aprila 1974. godine, koje je odgovorno za urbano planiranje.

Singapur ima više projekata rekultivacije korišćenjem zemlje iz sopstvenih brda, sa dna mora, i iz susednih država, kao i nasipanjem otpada. Kao rezultat, površina Singapura se povećala sa 581,5 km² 1960-ih na 704 km² danas, a mogla bi se povećati za još 100 km² do 2030. godine.^[15] Ovaj projekat je u nekim slučajevima rezultovao spajanjem manjih ostrva putem rekultivacije da bi se formirala veća, funkcionalnija ostrva, kao što je slučaj sa Jurong ostrvom.

Prema sistemu Kepenove klasifikacije klime, Singapur ima tropsku klimu bez razlike u sezonama. Njegovu klimu karakteriše istovetna temperatura i pritisak, visoka vlažnost vazduha, i obilne kiše. Temperatura se kreće od 22 °C do 34 °C. u proseku relativna vlažnost je oko 90% izjutra i 60% posle podne. Tokom dužih pljuskova, relativna vlažnost često dostiže i 100%.^[16] Najviša i najniža zabeležena temperatura su 18,5 °C i 37,8 °C. Najveća zabeležena brzina vetra bila je 150 km/h 26. maja 2007. godine. Jun i jul su najtopliji meseci, dok novembar i decembar čine vlažniju monsunsku sezonu. Od avgusta do oktobra često je izmaglica, ponekad i dovoljno velika da izazove zdravstveno upozorenje javnosti, koja nastaje zbog šumskih požara u susednoj Indoneziji. Singapur ne primenjuje letnje računanje vremena. Dužina dana je gotovo identična tokom cele godine zbog toga što se nalazi blizu ekvatora (137 km severno od ekvatora).

Oko 23% singapurske površine sačinjavaju šume i prirodni rezervati.^[17] Urbanizacija je eliminisala mnoge oblasti pod kišnim šumama, pri čemu je jedina preostala kišna šuma Bukit Tima prirodni rezervat. Raznovrsni parkovi, kao što je singapurska botanička bašta, veštački se održavaju.

Singapur je parlamentarna republika koja se temelji na Westminsterskom sistemu. Ustav je najviši zakon zemlje, kojim se uspostavlja struktura i odgovornost upravljanja. Predsednik je šef države.^[21][22] Vlast Singapura se dijeli na tri grane:

• izvršna;
• zakonodavna;
• sudska.

Predsednik se bira direktno narodnim glasanjem na šestogodišnji mandat koji se može obnoviti. Uslovi za tu poziciju su izuzetno strogi, tako da se samo nekoliko ljudi kvalifikuje za kandidaturu.^[23][24] U tom postupku se uključuje da kandidat treba da bude osoba od najmanje 45 godina koja više nije član političke stranke, da bi bila na javnoj funkciji najmanje 3 godine na određenom broju rukovodećih uloga u javnoj službi, ili da ima 3 godine iskustva kao izvršni direktor potpuno profitabilne kompanije privatnog sektora sa najmanje 500 miliona S$ akcionarskog kapitala, da bude stanovnik Singapura najmanje 10 godina, da nema krivični dosije i još mnogo toga. Kandidati takođe moraju da zadovolje Predsedničku izbornu komisiju (PIK) da je osoba od integriteta, dobrog karaktera i reputacije.

Singapur ima više dugotrajnih sporova sa Malezijom oko raznih pitanja:

• isporuka vode u Singapur;
• međudržavne pomorske granice;
• vazdušne putanje između međunarodnog Singapur Čangi aerodroma i Međunarodnog aerodroma u Kuala Lumpuru.

Singapurska vojska je neosporno tehnološki najrazvijenija u jugoistočnoj aziji.^[25] Nju sačinjavaju armija, mornarica i ratno vazduhoplovstvo. Ona je garant Singapurske nezavisnosti.^[26] Nacionalna strategija odbrane je u diplomatija i odvraćanju.^[27] Ovaj princip se reflektuje na opštu kulturu, i podrazumeva da su svi građani u službi odbrane.^[28] Vlada troši 4,9 % državnog BDP-a na vojsku i jedan od četiri dolara državnih izdataka se troši na odbranu.^[29]

U vreme sticanja nezavisnosti, Singapur je imao dva pešadijska puka kojim su komandovali Britanski oficiri. Smatralo se da je ova vojska suviše mala da bi pružila efikasnu zaštitu novoj državi tako da je razvoj vojske postao prioritet. Britanija je povukla svoju vojsku iz Singapura u oktobru 1971, ostavljajući iz sebe samo male Britanske, Australijske i Novozelandske snage kao simbol stranog vojnog prisustva. Poslednji Britanski vojnici su napustili Singapur u martu 1976. Novozelandske trupe su poslednje otišle 1989.^[30][31]

Singapurksa armija je inicijalno uspostavljena uz pomoć Britanije i Izraela, države koja nije priznata od strane susednih islamskih država, Malezije, Indonezije i Bruneja.^[32][33] Nakon sticanja nezavisnosti glavni strah je bio od invazije od strane Malezije i/ili Indonezije. Komandiri Izraelskih odbranbenih snaga su bili zaduženi za kreiranje Singapurske oružanih snaga od nule i Izraelski instruktori su dovedeni da bi obučavali Singapurske vojnike. Obuka je obavljana prema standarima Izraelskih odbrambenih snaga i Singapur je usvojio sistem regrutacije i rezevnih jedinica zasnovanog na Izraelskom i Švajcarskom modelu, koji je još uvek u upotrebi.^[31] Danas, Singapur i dalje održava jake bezbednosne veze sa Izraelom i jedan je od najvećih kupaca Izraelskog naoružanja.^[34] Ručni protiv oklopni sistem MATADOR je jedan od primera skorašnje Singapursko-Izraelske saradnje.

Singapurska vojska je razvijena da odgovori na širok spektar zadataka, i u konvencionalnom i u nekonvencionalnom ratovanju. Odbrambeno-naučna i tehnološka agencija je odgovorna za nabavku resursa za vojsku.^[27] Geografska ograničenja Singapura čine da Singapurska vojska mora da planira potpuno odbijanje napada, jer ne mogu da se povuku i regrupišu. Mala populacija je takođe imala uticaj na način kako je vojska dizajnirana, sa malim aktivnim snagama i velikim rezervnim sastavom.^[28]

Singapur ima sistem regrutacije koji važi za sve sposobne muškarce od 18. godine, sa izuzetkom onih koji imaju krivični dosije ili mogućnost da dokažu da bi njihov gubitak proizveo veliku poteškoću njihovim porodicama. Uz to, muškarci koji tek treba da završe pred-univerzitetsko obrazovanje ili kojima je dodeljena stipendija Komisije Javnih Službi mogu da se odluče da odlože svoju regrutaciju. Broj žena u vojsi se povećava iako se od njih ne očekuje da obave vojnu službu, od kada je 1989. godine omogućeno da se zaposle u vojsci. Pre obuke za specifičan rod vojske, regruti prolaze kroz osnovnu vojnu obuku barem 9 nedelja.^[35]

Zbog male površine zemljišta na glavnom ostrvu, obuka koja podrazumeva aktivnosti kao šti su bojevo gađanje i amfibijsko iskrcavanje se obično obavlja na manjim ostrvima, na kojima je zabranjen pristup civilima. Sa druge strane, vežbe velikih razmera se smatraju preopasnim da bi se obavljale u tom kraju, i od 1975 se obavljaju u Tajvanu^[35] Obauka se takođe obavlja i u drugim zemljama. Vojne vežbe se održavaju sa stranim vojskama jednom ili dva puta nedeljno.^[28]

Obzirom na ograničenja vazdušnog i zemaljskog prostora, Vazdušne snage Republike Singapur (engl. RSAF) vode jedan broj vazduhoplovnih baza u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državamam i Francuskoj. RSAF-ova 130 eskadrila je bazirana u bazi Pirs u Zapadnoj Australiji,^[36] a 126 eskadrila je bazirana u Okej vojnom vazduhoplovnom centru u Kvinslendu.^[37] RSAF-ova 150 eskadrila je bazirna u vazduhoplovnoj bazi u Kazouna jugu Francuske.^[38][39] RSAF takođe poseduje i nekoliko adreda u Sjedinjenim Američkim Državama, i to u San Dijegou u Kaliforniji, Marana u Arizoni, Grand Preri u Teksasu i Luk vazduhoplovnoj bazi u Arizoni.^[40][41]

Singapurske oružane snage su slale svoje jedinice da pomognu u operacijama van zemlje u oblastima kao što je Irak^[42] i Avganistan,^[43] i u vojnoj i u civilnoj ulozi. U regionu pomagale su u stabilizaciji Istočnog Timora i obezbeđivale su pomoć u Aćeu u Inoneziji nakon zemljotresa i cunamija 2004. godine. Singapurske oružane snage su takođe pružale pomoć tokom uragana Katrina.^[44] Singapor je članica vojne alijanse sa Australijom, Malezijom, Novim Zelandom i Ujedinjenim Kraljevstvom.^[28]

Singapur je unitarna država i kao takva nije službeno podijeljena na manje administrativne jedinice. Ipak, zbog učinkovitije administracije i urbanog planiranja, postoji cijeli niz podjela, ovisno o svrsi i funkciji podjele. Historijski, podjele su se vršile prema različitim kriterijima, uključujući i prema poštanskim područjima, što je bilo posebno popularno za vrijeme kolonijalnog doba. Danas u Singapuru postoje okruzi kojima upravljaju Vijeća za razvoj zajednica, vijeća naselja te izborne jedinice za potrebu provođenja općih izbora. Postije i regije (njih pet) te planska područja, koja imaju važnu ulogu u urbanom planiranju razvoja Singapura.

Prema zvaničnoj statistici, broj stanovnika u Singapuru 2011. bio je 5.18 miliona, od čega su 3.25 miliona (63%) Singapurski državljani dok su ostali (37%) stalni rezidenti (koji se zovu „Singapurski rezidenti") i strani radnici.^[45] 23 % Singapurskih državljana je rođeno van Singapura (naturalizovani građani). 2011. godine je bilo preko pola miliona stranih rezidenata u Singapuru. Kinezi čine 74,2 % Singapurskih rezidenata, Malajci 13,4 %, Indijci 9,2 %, dok Evroazijci i ostale grupe čine 3,2 %. Pre 2010. godine svaka osoba je mogla da se registruje samo kao pripadnik jedne rase, po pravilu po očevom poreklu. Zato su osobe iz mešanih brakova svrstavane po očevom poreklu u jednu grupu prilikom popisa. Od 2010 stanovništvo se može dvojako izjasniti, tako što biraju po jednu primarnu i po jednu sekundarnu rasu.

2006. godine stopa nataliteta je bila 10.1 na 1000 stanovnika, što je veoma nizak nivo koji se pripisuje politici kontrole rađanja, stopa smrtnosti je takođe jedna od najnižih na svetu sa 4.3 na 1000 stanovnika. Prirodni priraštaj je bio 4,4 % od čega je rast Singapurskih rezidenata bio 1,8 %. Veći procenat rasta nastao je zbog imigranata, ali i zbog povećanja očekivanog trajanja života. Singapur je druga najnaseljenija nezavisna država na svetu posle Monaka, neračunajući Makau i Hongkong koji su specijalni administrativni regioni Narodne Republike Kine. 1957. godine Singapurska populacija je iznosila 1.45 miliona, a postojao je relativno visok prirodni priraštaj. Svesna veoma ograničenih prirodnih resursa i male teritorije, vlada je uvela politiku kontrole rađanja krajem 1960-ih. Krajem 1990-ih populacija je ostarjela, a sve manji broj ljudi je učestvovao na tržištu rada i postojalo je pomanjkanje kvalifikovane radne snage. U dramatičnoj promeni politike, Singapurska vlada je uvela „bebi bonus“ šemu 2001. godine (povećan je 2004.) koja ohrabruje parove da imaju više dece.^[46]

2006. godine stopa ukupnog fertiliteta je iznosila 1.26 dece po ženi, što je treća najniža stopa na svetu i daleko niže od 2.10 koliko je potrebno za prostu reprodukciju.^[47] 2006. godine 38.317 beba je rođeno u poređenju sa oko 37.600 2005. Ovaj broj ipak nije dovoljan da održi rast stanovništva. Da bi prevazišli ovaj problem, vlada ohrabruje strance da imigriraju u Singapur. Ovaj veliki broj imigranata sprečava smanjenje Singapurske populacije.^[48]

Nacionalni jezik Singapura je Malajski iz istorijskih razloga, i koristi se u himni „Majulah Singapura“. Službeni jezici su engleski, malajski, mandarinski i tamilski. Engleski je uveden kao jezik administracije još od proglašenja nezavisnosti. Javna preduzeća u singapuru obavljaju svoje poslove na Engleskom, a zvanični dokumenti koja su napisana na ostala tri zvanična jezika moraju se prevoditi na Engleski da bi bili prihvaćeni. Singapurski ustav i svi zakoni su napisani na Engleskom, a ukoliko neko želi da se obrati u Singapurskim Sudovima na nekom drugom zvaničnom jeziku obavezan je prevodilac za Engleski. Pa ipak Engleski je maternji jezik za samo jednu trećinu Singapuraca, otprilike trećina Singapurskih Kineza, četvrtina Singapurskih Malajaca i oko polovina Singapurskih Indijaca ga koristi kao maternji jezik. Dvadeset procenata Singapuraca (svaki peti građanin) ne govori Engleski.

Engleski koji se koristi je baziran na britanskom engleskom, uz uticaj američkog engleskog. Upotreba engleskog je postala široko rasprostranjena u Singapuru nakon što je uveden kao prvi jezik u obrazovnom sistemu, engleski je ujedno najrasprostranjeniji jezik u singapurskoj literaturi. Deca u školama obavezno uče engleski i jedan od tri ostala službena jezika. Javni znaci i zvanične publikacije su na engleskom, ali obično postoje i prevedene verzije u ostalim službenim jezicima. Većina Singapuraca govori lokalnim hibridnim oblikom engleskog koji se zove singliš „singapurski engleski“ (engl. Singlish "Singapore English"), koji ima mnoge kreolske karakteristike, mešajući vokabular i gramatiku standardnog engleskog, kineskih dijalekata, malajskog i hindu jezika. Drugi najčešći jezik u Singapuru je mandarinski, i preko sedamdeset procenata stanovništva ga koristi kao drugi jezik.

Singapur je višereligijska država. Prema Statističkom zavodu Singapura^{[α 7]}, oko 44 procenat stanovništva (ne računajući značajan broj posetioca i privremenih radnika) praktikuje budizam i Taoizam. Oko 18 procenata, uglavnom Kineza, Evroazijaca i Indijaca praktikuje hrišćanstvo - šira klasifikacija obuhvata katolicizam, protestantizam i ostale. Muslimana ima 15 procenata, od čega Malajci čine većinu sa značajnim brojem indijskih muslimana i kineskih muslimana. Manji broj manjina praktikuje sikizam, hinduizam, bahaizam i ostale, prema popisu iz 2000. godine.^[49]

Pojedine religijske prakse su zabranjene u Singapuru. Jehovinim svedocima, na primer, je zabranjeno da distribuiraju religijski materijal^[50] i ponekad ih hapse zbog njihovog pacifističkog odbijanja da služe u Singapurskoj vojsci.^[51]

Oko 17% stanovništva izjasnilo se kao ateisti.

Singapur je izrazito urbanizirana zemlja. Ukupno 91% domaćinstava u kojima žive Singapurci ili stranci s prebivalištem u Singapuru u vlasništvu je osoba koje žive u njima, a prosječno kućanstvo čine 3.43 osobe.^[52][53] Međutim, zbog manjka stambenih površina, 78.7% stalno naseljenih osoba živi u državnim stanovima kojima upravlja posebni odjel. Također, 75.9% stalno naseljenih osoba živi u četverosobnim državnim stanovima ili privatnim kućama.^[54][55] Kako je Singapur grad-država, nema zasebnih gradova, već je podijeljen na manja urbana naselja i planske urbane zajednice, najveće među kojima su:

Glavni članak: Ekonomija Singapura

Singapur ima visoko razvijenu privredu, koja se istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. Pored Hongkonga, Južne Koreje i Tajvana, Singapur je jedan od Četiri Azijska Tigra. Privreda se zavisi od izvoza prerađenih uvoznih proizvoda. Proizvodnja je činila 26 procenata Singapurskog BDP 2005. godine.^[56] Proizvodnja je prilično raznolika i čine je elektronska industrija, prerada nafte, hemijska industrija, mašinska industrija i biohemijska proizvodnja. 2006. godine Singapur je proizvodio oko 10 procenata svetske proizvodnjne elektronskih podložaka za elektronska kola.^[57] Singapur je i najprometnija luka na svetu po pitanju utovarene tonaže^[58], i četvrta je najveća devizna berza na svetu posle Londona, Njujorka i Tokija.^[59]

Singapur je ocenjen kao kao najprijateljskija za poslovanje privreda na svetu,^[60][61] u kojoj radi na hiljade stranih radnika iz srednje klase u multinacionalnim korporacijama. Grad-država takođe zapošljava i desetine hiljada pripadnika radničke klase iz inostranstva.

Kao posledica globalne recesije i pad u tehnološkom sektoru, BDP se smanjio za 2.2 procenata 2001. godine. Komitet za Ekonomsko Preispitivanje je osnovan u decembru 2001. i preporučio je promenu ekonomske politike sa ciljem osvežavanja privrede. Singapur se od tada oporavio od recesije, većim delom zbog poboljšanja svetske privrede, dok je sama Singapurska privreda porasla za 8.3 procenata u 2004., 6.4 procenata u 2005.^[62] i 7.9 procenata u 2006. godini.^[63] U prvoj polovini 2007. ekonomski rast je iznosio 7.6 procenata. Procena je da će rast za celu godinu iznoisiti između 7 i 8 procenata, što je više od prvobitno procenjenih 5 do 7 procenata.^[64] 19. avgusta 2007. godine Premijer Li Hsien Lung je na skupu povodom Nacionalnog Dana najavio da se očekuje da će Singapurska privreda rasti po stopi od najmanje 4 do 6 procenata godišnje narednih 5 do 10 godina.

BDP po stanovniku 2006. godine je iznosio 29.474 US$^[65] Od septembra 2007. stopa nezaposlenosti je 1.7 procenata, što je najniže tokom zadnje decenije, čeme se vratila na nivo od pre Azijske krize.^[66] Zaposlenost je nastavila snažno da raste s obzirom da je privreda održala brzo širenje. U prva tri tromesečja 2007. 171.500 novih poslova je stvoreno, naspram 176.000 tokom cele 2006. godine.^[66] Za celu 2007. godinu Singapurska privreda je ostvarila rast 7.5 procenata i privukla 16 milijardi S$ u investicijama u proizvodnji, generišući 3 milijarde S$ u ukupnoj poslovnoj potrošnji u uslužnom sektoru.^[67] Vlada očekuje da Singapurska privreda nastavi rast za 4.5 do 6.5 procenata u 2008. godini.^[67]

Singapur je uveo Taksu za Robu i Usluge (Goods and Services Tax - GST) sa početnom stopom od 3 procenata 1. aprila 1994., što je značajno uvećalo državne prihode za 1.6 milijardi S$ i stabilizovalo finansiranje države.^[68] Taksa je povećana na 4 procenata 2003., na 5 procenata 2004. i na 7 procenata 1. jula 2007. godine.^[69]

Singapur je i popularna destinacija za turiste, što čini turizam jednom od njegovih najvećih industrija. Oko 9.7 miliona turista posetilo je grad 2006. godine.^[70] Orčard Roud trgovačka oblast je jedna od najpoznatijih i popularni je magnet za turiste. Da bi privukli još turista vlada je odlučila da legalizuje kockanje i odobrila je izgradnju dva kazina 2005. godine, jednog u Marina Saut i drugog na Sentosi.^[71] Da bi se takmičili sa regionalnim rivalskim gradovima poput Hongkonga, Tokija i Šangaja, vlada je najavila da će gradska oblast biti pretvorena u uzbudljivije mesto osvetljavanjem stambenih i poslovnih zgrada.^[72] Kulinarstvo je takođe puno promovisano kao atrakcija za turiste, i Singapurski Festival Hrane se održava svake godine u Julu da bi proslavio Singapurski kuhinju.

Singapur se brzo pozicionira i kao centar medicinskog turizma. Oko 200.000 stranaca traži zdravstvenu pomoć svake godine, a Singapurski zdravstveni centri žele da usluže milion stranih pacijenata godišnje do 2012 i ostvare prihod od 3 milijarde US$.^[73] Vlada očekuje da bi ova inicijativa mogla da stvori 13.000 novih radnih mesta u okviru zdravstvenog sektora.

Singapur ima 14 bilateralnih i multilateralnih trgavinskih sporazuma:^[74]

• ASEAN Slobodna trgovinska oblast (AFTA)
• ASEAN - Kina (ACFTA)
• ASEAN - Koreja (AKFTA)
• Australija (SAFTA)
• EFTA (Evropska slobodna trgovinska asocijacija: Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska)
• Jordan (SJFTA)
• Indija (CECA)
• Japan (JSEPA)
• Novi Zeland (ANZSCEP)
• Panama (PSFTA)
• Peru
• Južna Koreja (KSFTA)
• Trans-Pacifički Strateški Ekonomski Partnerski Sporazum (Trans-Pacifik SEP): Brunej, Novi Zeland, Čile, Singapur
• SAD (USSFTA)

Bez prirodnih slatkovodnih reka i jezera, glavni domaći izvor vodosnabdevanja u Singapuru je kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Oko polovine singapurske vode dolazi od kiše sakupljene u tim rezervoarima, dok većina ostale vode dolazi iz Malezije. Dve zemlje duže vremena vode spor oko sporazuma koji je potpisan tokom kolonijalnog doba a odnosi se na korišćenje vode.

Trenutno se gradi još kolektora, pogona za reciklažu vode i fabrike za desalinizaciju vode. Ova strategija „četiri slavine“ ima za cilj da smanji zavisnost od inostranog snabdevanja i da poveća raznolikost izvora pijaće vode.

Singapur ima mrežu rezervoara i kolektora. Do 2001. godine postojalo je 19 rezervoara neprečišćene vode, 9 postrojenja za preradu i 14 rezervoara za skladištenje pijaće vode koji služe za podmirenje domaćih potreba. Marina Baraž je brana koja se gradi oko rukavca tri Singapurske reke, i koja će do 2009. godine stvoriti veliki rezervoar sveže vode.^[75] Kada se izgradi, ovaj rezervoar će povećati kapacitet prikupljanja kišnice na dve trećine površine države.

Istorijski posmatrano, za polovinu potrošnje vode Singapur se uvek oslanjao na uvoz iz Malezije. Međutim, dva sporazuma o vodi po kojima je Singapur bio snabdevan ističu 2011. i 2061. godine i dve države su u sporu oko cene vode. Bez rešenja ovog spora na vidiku, Singapurska vlada je odlučila da poveća potrošnju sopstvenim zalihama.^[76] Gradi se ili je predložena izgradnja još pogona za reciklažu vode kao i fabrika za desalinizaciju da bi se smanjio uvoz vode.^[76]

Singapur je malo ostrvo sa visokom gustinom naseljensti, stoga postoji potreba da se ograniči broj vozila u privatnom vlasništvu na putevima. Kupci automobila moraju da plate carinu u visini od jedne i po tržišne cene automobila i da se nadmeću na aukciji za Singapursku saobraćajnu dozvolu. Ova dozvola omogućuje da se vozilo koristi deset godina. Samo cena saobraćajne dozvole često prelazi cenu novog Poršea Bokster u SAD. Cene automobila su generalno značajno više u Singapuru u odnosu na ostale zemlje Engleskog govornog područja. Iz tog razloga samo 1 od 10 porodica poseduje automobil.^[77]

Većina Singapurskih stanovnika putuje pešice, biciklom, autobusom, taksijem i vozom. Dve kompanije nude usluge autobuskog prevoza: SBS Tranzit (engl. SBS Transit) i SMRT Korporacija (engl. Singapore Mass Rapid Transit - SMRT Corporation). SMRT takođe upravlja i sistemom gradskih vozova. Postoji i desetak taksi kompanija u Singapuru koje zajedno imaju 25.000 taksi vozila. Taksi je popularan vid javnog prevoza jer su vožnje relativno jeftine u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.^[78]

Sinagpur ima putnu infrastrukturu u dužini od 3356 km, računajući i 161 km auto-puteva. Singapurski plan za naplatu zagušenja u saobraćaju, koji je uveden 1975. godine, je prvi takav plan na svetu, i podrazumeva mere kao što su stroge vlasničke kvote za automobile i poboljšanja u javnom prevozu.^[79][80] Unapređen je 1998. godine i preimenovan u Elektronska naplata puteva (engl. Electronic Road Pricing - ERP)u sistem je uvedena elektronska naplata putarine, elektronsko prepoznavanje vozila i tehnologiju video nadzora.

Singapur je jedan od glavnih transportnih čvorišta u Aziji, zbog svoje pozicije koja se nalazi na mnogim pomorskim i vazdušnim rutama. Singapurska luka kojom upravljaju PSA Internešnal (engl. PSA International i Džurong Port (engl. Jurong Port bila je druga u svetu 2005. godine po obrađenoj bruto tonaži, sa 1.15 milijardi bruto tona robe, ili u transportovanim kontejnerima, 23.2 miliona TEU kontejnera. Takođe je bila i druga u svetu iza Šangajske luke po obrađenoj tonaži robe, sa 423 miliona tona robe. Uz to, luka je najveća svetska među-luka kao i najveći svetski centar za dopunu brodova gorivom.^[81]

Singapur je avio čvorište za Jugoistočnu Aziju i međustanica za Kengursku rutu između Sidneja i Londona.^[82] Postoji ukupno osam aerodroma na ostrvu a Singapurski Čangi Aerodrom je domaćin mreži od 80 avio-kompanija koje povezuju Singapur sa 200 gradova i 68 zemalja. Ocenjen je kao jedan od najboljih međunarodnih aerodroma od strane međunarodnih turističkih časopisa, kao i za najbolji aerodrom 2006. godine od strane Skajtreksa (engl. Skytrax)^[83] Nacionalni avio-prevoznik je Singapur erlajns.^[84]

Engleski je prvi jezik koji polovina dece uči do predškolskog doba i glavni je jezik za školovanje u osnovnoj školi, ali se uče i maternji jezici. Mnoga deca pohađaju privatna obdaništa sve do osnovne škole koja počinje kada navrše šest godina.

Engleski je jezik edukacije za matematiku i prirodne nauke. Za Kinesku zajednicu, postoje specijalne škole koje dobijaju dodatna finansijska sredstva da bi obuku vršili na mandarinskom. Neke škole kombinuju jezičke predmete sa matematikom i prirodnim naukama, koristeći i Engleski i drugi jezik.

Obrazovni program određuje Ministarstvo Obrazovanja Singapura a primenjuje se i u privatnim i u javnim školama. Ne postoji striktna različitost između privatnih i javnih škola. Stepen autonomije po pitanju programa i školarine, visina državnog finansiranja i visina finansijskog opterećenja studenta se klasifikuje na „državne“, „državno pomognute“, „autonomne“, „nezavisne“ i „privatno finansirane“.^[85] Postoje i međunarodne škole koje su obezbeđene za strance i za po nekog lokalnog učenika uz dozvolu ministarstva obrazovanja.

Postoje četiri državna univerziteta u Singapuru: Nacionalni Singapurski univerzitet, Nanjang Tehnički univerzitet, Singapurski Poslovni univerzitet u SIM univeritet. Razmatra se otvaranje još univerziteta, pošto vlada želi da obezbedi više obrazovanje za 30 procenata svake etničke grupe.^[86] Postoji takođe i pet politehničkih škola: Temasek politehnička, Singapurska politehnička, Ndži An politehnička, Nanjang politehnička i Republik politehnička. Za razliku od sličnih institucija u mnogim zemljama, Singapurske politehničke škole izdaju samo diplome.

Obrazovni sistem sadrži neobavezno obdanište koje traje tri godine, a zatim sledi šestogodišnje osnovno obrazovanje koje se završava Završnim Ispitom za Osnovnu Školu (engl. Primary School Leaving Examination - PSLE). Sledi četiri do pet godina srednjeg obrazovanja, što vodi do N nivoa ili Singapurskog certifikata opšteg obrazovanja - O nivo (engl. Singaporean GCE 'O' Level) ispita kojima se ocenjuje nivo znanja učenika i određuje koju vrstu višeg obrazovanja mogu da nastave.

Niži koledž kao što je Tampines Niži Koledž obezbeđuju dve ili tri godine pred univerzitetskog obrazovanja na putu ka univerzitetu. Politehničke škole nude kurseve koji vode do diploma, dok tarcijarne ustanove nude različite bečelor, master i doktorske diplome (stepene) i druge visoke diplome.

Odbor za Ekonomski Razvoj (engl. Economic Development Board - EDB) aktivno je angažovao strane škole na otvaranju kampusa u Singapuru pod programom „Globalna Škola“ čij je cilj da privuče 150000 stranih studenata do 2015. godine.^[87] INSEAD, vodeća poslovna škola je otvorila svoj prvi kampus u inostranstvu u Singapuru 2001., dok ESSEC Poslovna Škola, jedan vek stara Pariska poslovna škola, obezbeđuje kurseve specifične za Aziju. Poslovna škola Univerziteta u Čikagu takođe ovde ima svoj kampus. TIŠ Umetnička Škola (engl. Tisch School of the Arts) je zadnja koja je otvorila svoj ogranak ovde 2007. godine. Ipak, EDB nije uspeo da privuče i zadrži Varvik Univerzitet (engl. Warwick University) i Univerzitet Novog Južnog Velsa zbog, kako su naveli, nedostatka akademskih sloboda^[88] i finansijske zabrinutosti ^[89].

1999. godine, Ministarstvo Obrazovanja započelo je „Program za obnovu i poboljšanje postojećih škola“ čiji je cilj da unapredi postojeće zgrade, od kojih su mnoge napravljene pre više od 20 ili 30 godina, u više faza po ceni od 4.5 milijardi Singapurskih Dolara (S$).^[90] Ovaj program uspeva da obezbedi bolje školsko okruženje za učenike putem unapređenja školskih zgrada prema najnovijim standardima. U 2005-oj godini okvir nazvan „Fleksibilna Školska Infrastruktura“ (FlekSI) je korišćen za izgradnju modularnih učionica koje mogu biti otvorene za veća predavanja, i koje omogućuju školskom osoblju da oblikuju raspored učionica tako da odgovaraju jedinstvenim identitetima i kulturi tih škola. U isto vreme, zatvorena sportska dvorana će biti obezbeđena svakoj školi tako da škole mogu da sprovode fizičko vaspitanje i po lošem vremenu.^[91]

Singapur ima efikasan zdravstveni sistem, iako su izdvajanja za zdravstvo relativno niska za razvijenu zemlju.^[92] Svetska zdravstvena organizacija ranigira Singapurski zdravstveni sistem na 6 mestu na svetu u svom izveštaju o zdrvstvu u svetu.^[93] Uopšteno, Singapur ima najnižu stopu smrtnosti kod novorođenčadi na svetu zadnje dve decenije. Očekivani životni vek u Singapuru je 79 godina za muškarce i 83 godine za žene, što postavlja zemlju na 15 mesto na svetu po očekivanom životnom veku. Skoro sva populacija ima pristup naprednim vodenim i sanitarnim postrojenjima. Smrtnost od HIV-a je manja od 10 na 100.000 ljudi na godišnjem nivou. Gojaznost kod odraslih je ispod 10%.^[94]

Državni program zdravstvene zaštite je zasnovan na tri principa: Finansiranje onih koji nisu sposobni da priušte zdravstveno osiguranje, obavezno zdravstvena štednja koja pokriva 85% populacije, i zdrvastveno osiguranje koje finansira država.^[92] Javne bolnice imaju autonomiju u upravljačkom odlučivanju, i nadmeću se za pacijente. Subvencije postoje za ljude sa malim prihodima.^[95] 2008. godine 31,9 % zdravstvene zaštite je finansirala država. To je činilo otprilike 3,5 % Singapurskog BDP-a.^[96]

Glavni članak: Kultura Singapura

Unatoč maloj površini, Singapur ima veliku raznolikost jezika, religija i kultura.^[97] Bivši premijeri Singapura, Lee Kuan Yew i Goh Chok Tong, izjavili su da Singapur ne odgovara tradicionalnom opisu nacije, nazvavši ga društvom u tranziciji, te ističući činjenicu da Singapurci ne govore svi istim jezikom, ne dijele istu vjeru niti imaju iste običaje.^[97][98] Stanovnici Singapura koji govore engleski kao svoj materinji jezik vjerojatno naginju zapadnjačkoj kulturi (zajedno s kršćanskom kulturom ili sekularizmom),^[99] dok oni koji govore kineski kao svoj materinji jezik uglavnom naginju prema kineskoj kulturi, koja ima veze s kineskim folklorom, budzimom, taoizmom i konfucijanizmom. Stanovnici Singapura koji govore malajski uglavnom naginju malajskoj kulturi, koja je i sama usko povezana s islamskom kulturom.^[100][101] Oni koji govore tamilski uglavnom naginju tamilskoj kulturi, koja je uglavnom povezana s hinduističkom kulturom. Rasni i vjerski sklad smatraju se ključnim dijelom uspjeha Singapura i odigrali su važnu ulogu u izgradnji singapurskog nacionalnog identiteta.^[102][103]

Kada je Singapur stekao nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 1963. godine, većina singapurskih građana bili su radnici migranti koji nisu imali namjeru trajno se nastaniti u Singapuru.^[104] Postojala je i značajna manjina pripadnika srednje klase, lokalaca – poznatih kao Peranakanci ili Baba-Nyonya – potomaka kineskih imigranata iz XV. i XVI. vijeka. Uz iznimku Peranakanaca, koji su obećali svoju lojalnost Singapuru, većina radnika ostala je lojalna svojim domovinama Malaji, Kini i Indiji. Nakon stjecanja neovisnosti, vlada je započela s namjernim procesom stvaranja jedinstvenog singapurskog identiteta i kulture.^[104] Singapur danas ima reputaciju države dadilje,^[105][106] a vlada također veliki naglasak stavlja na meritokraciju, gdje se o nekom sudi na temelju njegovih sposobnosti.^[107]

Nacionalni cvijet Singapura hibridna je orhideja, Papilionanthe Miss Joaquim, nazvana u spomen na Armenku rođenu u Singapuru, koja je križala cvijet u svom vrtu u Tanjong Pagaru 1893. godine.^[108] Singapur je poznat kao Lavlji grad i mnogi nacionalni simboli, kao što su grb i simbol lavlje glave, koriste lava kao motiv. Glavni vjerski blagdani istovremeno su i državni praznici.^[109]

Glavni članak: Singapurska književnost

Književnost Singapura ili "SingLit" predstavlja korpus književnih djela Singapuraca, napisanih uglavnom na četiri službena jezika zemlje: engleskom, malajskom, mandarinskom i tamilskom. Sve se više smatra da Singapur ima četiri podgrupe umjesto jedinstvene nacionalne književnosti. Mnoga su značajna djela prevedena i objavljena u publikacijama poput književnog časopisa Singa, koji je izlazio tokom 1980-ih i 1990-ih, a čiji su urednici bili i Edwin Thumboo i Koh Buck Song, kao i u višejezičnim antologijama poput one Rhythms: A Singaporean Millennial Anthology Of Poetry (2000.), u kojoj su sve pjesme dostupne na sva četiri službena jezika. Brojni singapurski pisci kao što su Tan Swie Hian i Kuo Pao Kun napisali su djela na više od jednog jezika.^[110][111]

Glavni članak: Singapurska umjetnost

Tokom 1990-ih, osnovan je Nacionalni savet za umetnost da vodi razvoj scenskih umetnosti, uključujući likovnu umetnost i književnost.^[112] Nacionalna galerija Singapura je glavni nacionalni muzej sa oko 8.000 dela singapurskih i drugih umetnika iz jugoistočne Azije.^[113] Singapurski muzej umetnosti fokusira se na savremenu umetnost iz perspektive jugoistočne Azije. Muzej dizajna Red Dot promoviše izuzetnu umetnost i dizajn predmeta za svakodnevni život, a sadrži više od 1.000 predmeta iz pedeset zemalja. Muzej ArtScience, koji ima oblik lotosa, održava putujuće izložbe koje kombinuju umetnost i nauku. Ostali veliki muzeji uključuju Muzej azijskih civilizacija, Muzej Peranakan i Dom umjetnosti.^[114]

Glavni članak: Singapurska muzika

Singapur ima raznoliku glazbenu kulturu, koja se proteže od popa i rocka do folka i klasične muzike. Zapadna klasična glazba igra značajnu ulogu u kulturnom životu Singapura, mahom zahvaljujući Singapurskim simfonijskim orkestrom (SSO), osnovanim 1979. godine. Ostali značajni zapadni orkestri u Singapuru uključuju Singapurski nacionalni orkestar mladih^[115] te Simfonijski orkestar Braddell Heights.^[116] Mnogi orkestri i ansambli također se nalaze u srednjim školama i visokoškolskim ustanovama. Brojne etničke skupine imaju svoje posebne glazbene tradicije: Kinezi, Malajci, Indijci i Euroazijci. To značajno doprinosi diverzitetu singapurske muzičke scene.^[117] Neki od najpoznatijih singapurskih pop pjevača su Stefanie Sun, JJ Lin, Liang Wern Fook, Taufik Batisah i Dick Lee, koji je poznat po skladanju pjesama za Nacionalni dan, uključujući popularnu pjesmu "Home".^[118][119]

Glavni članak: Sport u Singapuru

Razvoj privatnih sportskih i rekreacijskih klubova započeo je još u kolonijalnom Singapuru u XIX. vijeku, a među klubovima osnovanim u to vrijeme bili su i kriket klub te plivački klub.^[120] Danas su sportovi u zatvorenom i na vodi neki od najpopularnijih sportova u Singapuru. Država je na Olimpijskim igrama debitirala 1948. godine, dok još nije bila nezavisna država, a dizač utega Tan Howe Liang bio je prvi singapurski osvajač olimpijske medalje, osvojivši srebro na Igrama u Rimu 1960. godine.^[121] Ipak, najveći singapurski olimpijski uspjeh došao je na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine, kada je plivač Joseph Schooling osvojio prvu zlatnu olimpijsku medalju za Singapur, pobijedivši u utrci na 100 metara leptir s novim olimpijskim rekordom od 50.39 sekundi.^[122] Singapurski jedriličari imali su uspjeha na međunarodnoj sceni, a njihov tim iz klase optimist smatra se jednim od najboljih na svijetu.^[123][124]

Unatoč svojoj veličini, zemlja je dominirala plivačkim mitinzima na Igrama jugoistočne Azije. Muška vaterpolska reprezentacija osvojila je 2017. godine zlatnu medalju na Igrama 27. put, nastavljajući najduži niz pobjeda u singapurskom sportu.^[125] Singapur je bio domaćin prvih Ljetnih olimpijskih igara mladih 2010. godine, na kojima se 3,600 sportaša iz 204 zemlje natjecalo u 26 sportova.^[126] Ženska stolnoteniska reprezentacija Singapura osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.^[127][128] Postali su svjetski prvaci 2010. godine, kada su pobijedili Kinu na Svjetskom ekipnom prvenstvu u stolnom tenisu u Rusiji, prekinuvši 19-godišnji pobjednički niz Kine.^[129] Godine 2021., Loh Kean Yew stekao je status "svjetskog prvaka" kada je osvojio zlato u badmintonu na BWF Svjetskom prvenstvu u pojedinačnoj konkurenciji za muškarce 2021., koji je jedan od najprestižnijih badmintonskih turnira uz badmintonske turnire Ljetnih olimpijskih igara.^[130]

Singapurska nogometna liga, Premier liga, pokrenuta je 1996. kao S.Liga i u njoj igra osam klubova, uključujući i barem jedan strani klub koji dobiva pozivnicu.^[131][132] Singapore Slingersi spadaju među osnivače ASEAN košarkaške lige, koja je osnovana u listopadu 2009. godine.^[133] Uz to, Singapur je i važna lokacija za Formulu 1, s obzirom da se Velika nagrada Singapura održava na stazi Marina Bay Street od 2008. godine. Bila je to prva noćna utrka Formule 1^[134] te prva F1 ulična utrka u Aziji.^[135]

  Pogledajte Wikivodič za Singapur - informacije za putnike na projektu Wikivoyage

• Zvanična stanica Vlade Singapura
• Šef države i članovi kabineta
• Interaktivni imenik vlade Singapura
• Pristupnik svim državnim službama Arhivirano 2018-09-16 na Wayback Machine-u
• Portal javnih služba države Singapura Arhivirano 2023-12-10 na Wayback Machine-u
• Singapursko računovodstveno i korporativno regulatorno tijelo
• Singapurski odbor za ekonomski razvoj
• Portal Singapura
• Portal Forward Singapore

• Singapore – profil na CIA Factbooku
• Singapore – profil na BBC Newsu
• Singapore, članak na Encyclopædiji Britannici
• Singapore – profil na OECD-u
• Singapore – profil na OEC-u
• Singapore – profil na portalu Svjetske banke
• Singapur: pozadina i odnosi sa SAD-om Arhivirano 2014-04-20 na Wayback Machine-u, Congressional Research Service