Shortbus
Shortbus je film iz 2006. godine, reditelja Johna Cameron Mitchella, koji se prethodno proslavio režijom, scenariom i ulogom u filmu Hedwig and the Angry Inch.
Shortbus | |
---|---|
Režija | John Cameron Mitchell |
Produkcija | Howard Gertler John Cameron Mitchell Tim Perell |
Scenario | John Cameron Mitchell i glumačka ekipa |
Uloge | Sook-Yin Lee Paul Dawson Lindsay Beamish PJ DeBoy Jay Brennan Raphael Barker Peter Srickles Justin Bond |
Muzika | Yo La Tengo Scott Matthew |
Premijera | 2006 |
Jezik | Engleski jezik |
Trajanje | 101 min. |
Država | SAD |
Kompanija | |
Distributer | THINKFilm |
Budžet | oko $2.000.000 |
Shortbus na Internet Movie Database | |
Zvanični sajt |
Film prati likove koji se nedeljno okupljaju u „Shortbus“-u – „klubu za nadarene i ometene“. Kao inspiracija za klub Shortbus poslužila su okupljanja poznata kao „Lusty Loft Parties“, koja su se organizovala u kolektivu „DUMBA“ tokom 1999. i 2002., kao i nedeljno okupljanje „CineSalon“. Oba okupljanja organizovao je Stephen Kent Jusick, koji se pojavljuje kao lik Creamy u filmu.
Animacija panorame grada (New York) urađena je na kompjuteru i kreirao ju je John Bair.
Film je prvi put prikazan na Filmskom festivalu u Cannesu, 20. maja, 2006. Iako film veoma grafički prikazuje scene nesimuliranog seksa, film nije izazvao napade i kontroverze u meri u kojoj se očekivalo[1]
Shortbus je nagrađivan na festivalima u Atini, Cirihu, Gijónu i dobio je Indipendent Spirit Award.
“ | It's just like the 60's, only with less hope. | ” |
—Justin Bond – Shortbus |
Radnja
urediPriča se okreće oko savetnice za parove/seks terapeutkinje, Sofije (Sook-Yin Lee), udate žene koja nikada nije imala orgazam. Kod nje na savetovanje dolazi gej par: Jamie (PJ DeBoy) i Jamie – (James, Paul Dowson), koji žele da otvore svoju petogodišnju monogamnu vezu. „The Jamies“ je pozivaju na nedeljno okupljanje u klubu „Shortbus“, čiji je domaćin transrodni umetnik Justin Bond (koji glumi sebe u filmu). Sofia u klubu upoznaje i S/M gospodaricu Severin (ime Severin je ime muškog lika u romanu Venus im Pelz Leopolda von Sachen-Masocha).
Njena nemogućnost da doživi orgazam počinje da ima loš uticaj na vezu sa njenim mužem Robom (Raphael Barker).
James i Jamie upoznaju bivšeg manekena, koji želi da bude pevač Cetha (Jay Brennan) i njih trojica započinju seksualnu vezu. U međuvremenu se otkriva da Jamesa i Jamiea posmatra Caleb (Peter Stickles) i da ih prati već skoro četiri godine. Caleb se plaši da uvođenje Cetha u njihov život može da im rasturi vezu i time njemu onemogući da živi kroz njihove živote.
Severin i Sofia se svakodnevno nalaze da razgovaraju, kako bi pomogle jedna drugoj – Severin Sofiji da postigne orgazam, a Sofia Severini da uspostavi dublji odnos sa ljudima. Jedne večeri u Shortbusu Severin saopštava svoju ideju da želi da prestane da se bavi prostitucijom i da želi da se posveti svom umetničkom fotografskom radu. Njih dve imaju neplanirani seksualni odnos u toku koga Sofia ponovo ne doživi orgazam.
James u toku filma pravi svoj autobiografski film, za koji saznajemo da je zapravo „oproštajno pismo“. Pokušava da izvrši samoubistvo u bazenu, gde radi kao spasilac, međutim Caleb, koji ga pravi, uspeva da ga spasi. Iz bolnice James odlazi kod Caleba, nekontaktirajući Jamiea i Cetha.
Slede prepletene scene seksa u kojima se pokazuju emocionalna stanja glavnih likova:
- Caleb i James imaju seks u toku kog James dozvoljava Calebu da ga penetrira, što ranije nije nikome dozvolio, pa ni Jamieju. Jamie kroz prozor vidi svog momka u Calebovom stanu i shvata da je živ.
- Rob plaća Severin za seks i traži da ga bičuje, što nije smeo da zatraži od Sofije. U toku ovoga Sofia gubi kontrolu i Rob počinje da je teši.
- Sofia sanja da se probija kroz gusto žbunje dok ne izađe na mirnu obalu, gde pokušava ponovo da dostigne orgazam. Kada joj to ponovo ne polazi za rukom, ona počinje da vrišti. U tom trenutku u celom New Yorku nestaje svetla.
Film se završava pesmom koju peva Justin Bond u Shortbusu, gde su se svi okupili u toku nestanka struje. Pesma počinje tužno, ali se vremenom razvija u energičniju i pozitivniju melodiju, što je pojačano ulaskom duvačkog benda. Ovo se oslikava i na emocije likova. Konačno Sofia doživljava orgazam sa Nickom i Leahom (Jan Hilmer i Shanti Carson) i u tom trenutku Njujork ponovo dobija svetlo.
Porno dramedija
uredi“ | Voyeurism is Participation | ” |
—Stephen Kent Jusick u ulozi Creamy |
Film teži da "koristi seks na novi filmski način". Scene seksa u filmu nisu simulirane. Mitchell izjavljuje: "Ranije, kada seks nije smeo da se prikazuje na filmu, reditelji, poput Hitchcocka koristili su metafore za seks (voz ulazi u tunel i sl). Kada realni seks može da se prikaže, sam seks može da se koristi kao metafora za druge delove života likova. Način na koji se ljudi seksualno izražavaju može da kaže dosta o tome ko su oni. Neki ljudi me pitaju, "Da li si mogao da ispričaš istu priču bez eksplicitnosti?" Ne pitaju me da li sam mogao da uradim Hedwig bez pesama. Mitchell tvrdi da je seks u filmu često "deerotizovan" sa ciljem da "ukloni oblak uzbuđenja čime bi se otkrile emocije i ideje koje bi mogle da budu prekrivene njime".
Reakcije na film
urediSook-Yin Lee je umalo dobila otkaz od svog poslodavca, Canadian Broadcasting Corporation (gde vodi radio program „Definitely Not the Opera“), zbog scena nesimuliranog seksa koje je snimila u filmu. Lee je zadržala svoj posao zbog pritiska javnosti, kao i zbog podrške koju su joj dale poznate ličnosti kao Francis Ford Coppola, Michael Stipe, Julianne Moore, Gus Van Sant, David Cronenberg, Moby, Todd Haynes, Douglas Coupland i Yoko Ono [2][3].
Kritike i ocene
uredi- IMDb link
- All Movie Guide link
- Empire link
- Filmcritic link Arhivirano 2007-02-11 na Wayback Machine-u
- Roger Ebert link Arhivirano 2006-11-24 na Wayback Machine-u
- Rolling Stone link Arhivirano 2007-05-12 na Wayback Machine-u
Priprema i snimanje
urediOsim glavne ideje da u filmu koristi seks kao jezik, John Cameron Mitchell nije imao scenario niti razrađene likove. Audicija za glumačku ekipu se sastojala od snimaka u trajanju od 10 minuta u kojih su zainteresovani opisivali svoje seksualno iskustvo. Reditelj je dobio oko 500 snimaka, a od toga 40 osoba je pozvano na probna snimanja i devetoro je konačno angažovano za film. Radionice i probe, koje su trajale dve i po godine sa glumačkom ekipom, bile su osnova za razvoj likova i pisanje scenarija.
Uloge
urediPodela uloga | ||
Glumica/glumac | Lik | Napomene |
Sook-Yin Lee | Sofia | |
Paul Dawson | James | |
Lindsay Beamish | Severin (Jennifer Aniston) | |
PJ DeBoy | Jamie | |
Raphael Barker | Rob | |
Peter Stickles | Caleb | |
Jay Brannan | Ceth | |
Justin Bond | Justin Bond | |
Alan Mandell | Tobias | bivši gradonačelnik |
Jesse Hardman | Jesse | |
Ray Riyas | Shabbos Goy | |
Bitch | Bitch | |
Daniela Sea | Little Prince | |
Shanti Carson | Leah | |
Jan Hilmer | Nick | |
Justin Hagan | Brad |
Soundtrack
urediSoundtrack je izdala nezavisna kompanija Team Love
- Scott Matthew - "Upside Down"
- Azure Ray - "If You Fall"
- Yo La Tengo - "Wizard’s Sleeve"
- Animal Collective - "Winter’s Love"
- Scott Matthew - "Surgery"
- Sook-Yin Lee - "Beautiful"
- Gentleman Reg - "It’s Not Safe"
- John LaMonica - "Kids"
- Scott Matthew - "Language"
- Jay Brannan - "Soda Shop"
- Anita O'Day - "Is You Is Or Is You Ain’t My Baby"
- The Ark - "Kolla Kolla"
- Jasper James and the Jetset - "This House"
- The Ark - "This Piece of Poetry Is Meant To Do Harm"
- The Hidden Cameras - "Boys of Melody"
- Scott Matthew - "Little Bird"
- Justin Bond i Hungry March Band - "In the End (Long Film Version)"
- Scott Matthew - "In the End (Acoustic)"
Reference
uredi- ↑ Scenes of a Sexual Nature interviju sa John Cameron Mitchellom za BBC
- ↑ Stone, Jay (22 May 2006). „Sook-Yin Lee's film debut definitely not CBC fare”. The Ottawa Citizen (via Canada.com. Pristupljeno 24. 07. 2006.
- ↑ Decent exposure u Montreal Mirror
Spoljne veze
uredi- Zvanični sajt
- Zvanični britanski sajt Arhivirano 2007-03-30 na Wayback Machine-u
- Shortbus na sajtu IMDb
- Ima li seksa bez pornografije? na filmski.net