Nukleobaza
Nukleobaze (ili nukleotidne baze/azotne baze) su delovi DNK i RNK koji mogu da učestvuju u uparivanju (vidi: bazni parovi).[1][2] Primarne nukleobaze su citozin, guanin, adenin (DNK i RNK), timin (DNK) i uracil (RNK), što je u skraćenom obliku C, G, A, T, i U, respektivno. One se obično jednostavno zovu baze u genetici. Zato što se A, G, C, i T javljaju u DNK, ti molekuli se zovu DNK-baze; A, G, C, i U se zovu RNK-baze.
Strukture
uredi- "Kostur" adenina i guanina je purin, iz kog razloga su one purinske-baze.
- "Kostur" citozina, uracila, i timina je pirimidin, otuda pirimidinske-baze.
Primarne baze
urediOve baze su inkorporisane u rastući lanac tokom RNK i/ili DNK sinteze.
| Nukleobaza | Adenin |
Guanin |
Timin |
Citozin |
Uracil |
| Nukleozid | Adenozin A |
Guanozin G |
Timidin T |
Citidin C |
Uridin U |
Modifikovane purinske baze
urediOvo su primeri modifikovanog adenozina ili guanozina.
| Nukleobaza | Hipoksantin |
Ksantin |
7-Metilguanin |
| Nukleozid | Inozin I |
Ksantozin X |
7-Metilguanozin m7G |
Modifikovane pirimidinske baze
urediOvo su primeri modifikovanih citidina, timidina ili uridina.
| Nukleobaza | 5,6-Dihidrouracil |
5-Metilcitozin |
| Nukleozid | Dihidrouridin D |
5-Metilcitidin m5C |
Povezano
urediReference
uredi- ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Literatura
uredi- Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.