Nevenka Urbanova

Prošla je audiciju 1925. godine kod Milana Grola i Milana Kašanina i primljena za člana drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostvarila je preko 150 uloga. Statust prvakinje Narodnog pozorišta stekla je 1936. godine, radila je do penzionisanja 1959. u Narodnom pozorištu. Poslednji put se pojavila na pozorišnoj sceni 21. aprila 1965. godine, kao gošća u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na svetskoj prapremijeri Mrožekovog dela „Tango“. Tog dana, na scenu JDP-a izašao je glumački ansambl u sastavu: Ljubiša Jovanović, Blaženka Katalinić, Nevenka Urbanova, Snežana Nikšić, Slavko i Nikola Simić i Marko Todorović.

Neke od najznačajnijih uloga koje je ostvarila su: Lola Montez („Opčinjeni kralj“), Baronica Kasteli - Glembaj („Gospoda Glembajevi“), Gospođa Erlin („Lepeza ledi Vindermir“), Julija („Obožavana Julija“), Serafina („Tetovirana ruža“).^[1]

„Za predratnu generaciju gledalaca ona je žena „erotske inteligencije“, femme fatale svoga doba, ta Gospođica Alvares, Jarmila Janska, Džil, Žanina, Lucija Silva, Melita, a za nas posleratnu generaciju Nušićeva Rina, Krležina Barunica Kasteli, Vajldova Ledi Vindermir, Ratiganova Hester Kolijer, Sovažonova Obožavana Julija i Serafina Tenesija Vilijamsa.“ (Jovan Ćirilov)

Bila je udata za vajara Dušana Jovanovića (†1945), sina dvorskog fotografa Milana Jovanovića i sinovca slikara Paje Jovanovića. Godine 2002. Nevenka Urbanova je poklonila princu Aleksandru dve biste njegovog oca kralja Petra Karađorđevića koje je izradio njen suprug. Tom prilikom poslednji put se pojavila u javnosti.

Osim u pozorištu glumila je i u filmovima:

• Sve radi osmeha (1926),
• Da sam ranije znala (1928),
• Sofka (1948),
• Sreća u torbi (1961),
• Medaljon sa tri srca (1962).

U poslednjim decenijama života bavila se pisanjem svojih uspomena. Godine 2000. objavila je knjigu Svici koji slovima svetle u sopstvenom izdanju (sa predgovorima akademika Dejana Medakovića i reditelja Miroslava Belovića), a 2006. u ponovljenom izdanju (izdavač Narodno pozorište u Beogradu).^[2]. Tokom aprila i maja 2006. u Univerzitetskoj biblioteci trajala je izložba posvećena Hugu Klajnu, na predavanju „Glumci o reditelju Klajnu“ 4. maja 2006. učestvovala je pismenim saopštenjem koje je pročitao Predrag Ejdus.^[3].

Dobila je nagradu Vlade Srbije za ulogu Rine u Nušićevom „Pokojniku“, zatim prvu nagradu na Festivalu radio i TV drame u Ljubljani za radio monodramu „Liptonov čaj“ 1964. godine.^[1] Glumačku nagradu „Dobričin prsten“ dobila je 1984. Jedan je od dobitnika nagrade akademije „Ivo Andrić“ za 2005. godinu. Godine 1994. u Galeriji SANU otvorila je izložbu povodom 125 godina Narodnog pozorišta.

• Najveći deo svog života, i umetničkog veka, posvetio je Nevenki Urbanovoj njen sudrug, družbenik, „prijatelj do poslednjeg daha, akademski slikar Dimitrije Diško Marić. Posvetio joj je i svoje suptilne slike nežnog kolorita, kao što je bila nežna i njegova ljubav prema Nevenki.“ (Jovan Ćirilov).^[4].
• Kad je umrla, bila je u tom momentu najstarija srpska glumica. Po njenoj želji vest o smrti objavljena je tri dana kasnije, 10. januara, nakon što su obavljeni kremacija i sahrana. Vest o njenoj smrti objaviljena je u Drugom dnevniku RTS 10. januara 2007.

1. ↑ ^{1,0 1,1} Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 503, tekst „Urbanova S. Nevenka“
2. ↑ „Nevenka Urbanova ponovo u narodnom pozorištu („Danas“, 23. novembar 2006.)”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-14. Pristupljeno 2008-05-14. 
3. ↑ „Izložbe i tribine u Univerzitetskoj biblioteci”. Arhivirano iz originala na datum 2006-09-24. Pristupljeno 2006-09-24. 
4. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-16. Pristupljeno 2010-08-05. 

• Nevenka Urbanova na sajtu IMDb
• Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (1945-1990)
• Nevenka Urbanova: Vaskrs
• Informacija o poklonu dve biste (objavljena u više novina, oktobar 2002.) Arhivirano 2011-09-14 na Wayback Machine-u
• Žena od reči Nevenka Urbanova („NIN“ br. 2704. od 24. oktobra 2002.) Arhivirano 2008-02-26 na Wayback Machine-u
• Dodela nagrada akademije „Ivo Andrić“ za 2005. godinu
• Preminula Nevenka Urbanova pozorišna diva („Politika“, 11. januar 2007.)^{[mrtav link]}