Naftna industrija

Industrijska eksploatacija nafte započela je 1859.g. u Titusvillu, (Pensilvanija), kada je Edwin Drake pomoću bušeće garniture pronašao naftu.

SAD su do sedamesetih godina 20. veka bile najveći proizvodjač nafte koje su potpuno podmirivale svoje potrebe i izvozile dobar deo nafte. Ostatak sveta postajao je rastuće ovisan o uvozu nafte i to prvenstveno iz Venecuele i Bliskog istoka.

Posle drugog svetskog rata počinje razdoblje velike ekspanzije naftne industrije. Da bi se zadovoljile potrebe tržista velike naftne multinacionalne kompanije povećale su istražvanja i prozivodnju nafte kao i gradnju rafinerija.

Bliski istok početkom šedesetih godina 20. veka enormno povećava prozivodnju nafte i postaje glavni snabdevač Zapadne Evrope i Dalekog istoka. SSSR je u medjuvremenu uspešno razvio vlastitu proizvodnju nafte koja je zaovoljavala domaću potrošnju i potrošnju zemalja istočne Evrope.

Do početka sedamdesetih godina prošlog veka svetskim tržistem nafte gospodarile su multinacionalne naftne kompanije, poznate pod nazivom <<sedam sestara>> (iz SAD i Velike Britanije).

One su održavale vrlo niske cene nafte do maksimalno 2,0 USD/bbl. Zemlje u kojima se nafta proizvodila dobivale su od nafte manje nego države od taksi na prodane naftne proizvode. To je bio razlog osnivanja OPEC-a (organizacija zemalja izvoznica nafte) 1960.

Opec je prerastao u pravi kartel koji je stekao potpun nadzor nad naftnim tržistem. Tako je završeno razdoblje u kojem su multinacionalne kompanije jednostrano određivale cene nafte, dok je OPEC tek ponekad bio u mogućnosti postaviti veto. Nekadasnji monopol velikih naftnih kompanija preuzeo je OPEC, a zemlje proizvođaci nafte postali su gospodari vlastitih bogatstava.

Vreme jeftine nafte i energije je proslo. Ovo enormno povećanje nafte 1973.g. nazvano je <<naftni šok>> a imao je za posledicu:

1. 1974.g. Uvođenje programa za štednju energije ( manja potrošnja - veca efikasnost trošila).
2. 1975.g. Povećanje istraživanja i eksploatacija nafte iz podmorja.

3. 1976.g. Promene u tehnološkim konfiguracijama rafinerija.

Ubrzo nakon prvog usledio je 1979.g.g i drugi naftni šok. Nakon iranske revolucije OPEC je podigao cene nafte na 24,0 USD/bbl. Iračko-iranskim ratom 1980.g. stanje na tržistu nafte pogoršalo se zbog smanjenja ponude nafte za više od 15% od ukupnog OPEC-ovog izvoza i cena, nafta je porasla na tada nezamislivih 36 USD/bbl.

Treći naftni šok usledio je Zalivskim ratom 1990.g. kada je cena nafte skočila na 40,0 USD/bbl da bi u 2001. godini pala na 22 - 28,0 USD/bbl.

Cetvrti naftni šok stigao je 2004. g. Iračkim ratom kada su cene nafte dosegle neverovatnih 55,4 USD/bbl.

U 2006.g. cena nafte iznosila je na berzi u NewYorku 75,4 USD/bbl

Potrošnja nafte rasla je uvodjenjem novih trosila, razvojem hemijske i petrohemijske industrije.

Ekstreman rast potrošnje bio je u periodu od 1960 - 1980. g. kada se proizvodnja utrostručila. To je posledica snažnog rasta automobilske industrije, petrohemijske industrije i zamena uglja naftom kao goriva.

Uvodjenjem mera racionalngo korišćenja energije, koje je počelo nakon 1973. godine, prvi rezultati bili su vidljivi početkom 80-tih godina proslog veka.

Uvodjenjem konverzijskih procesa u tehnologiju prerade nafte omogćilo je dobijanje viskovrednih proizvoda na štetu ulja za loženje, a time i smanjenu potrebu za naftom.

Početkom 21-vog veka štednja energije i povećanje energetske efikasnosti ima će veliku ulogu a dalji rast potrošnje nafte ovisi će isključivo o brzini supstancije nafte s alternativnim izvorima energije.

Odnos između dokazanih rezervi nafte i potrošnje menjao se je tokom godina. Porast cena nafte na preko 30 USD/bbl omogućuje rentabilno istraživanje i prozivodnju nafte iz podmorija (off-share) kao i iz zemlje (on-share) u klimatski nepovoljnim uslovima ( Sibir, Aljaska, Kanada).

Porastom cene nafte preko 50,0 USD/bbl omogući će se rentabilna proizvodnja nafte iz uljanih škriljaca sto će dodatno povećati rezerve nafte.

Vidi još

• NIS
• Hemijska industrija

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd

• Zvanični sajt NIS a.d.