Asarhadon

Senaherib je bio ubijen 681. pne. Asarhadon se vratio u Ninivu i pobedio je svoju braću tokom građanskog rata, koji je trajao šest nedelja. Njegova braća su napustila zemlju, a njihove sledbenike i porodice je pobio. Iste godine počeo je sa ponovnom izgradnjom Vavilona, uključujući Esagilu, koju se ponekad identificira kao Vavilonsku kulu. Statue od vavilonskog zlata je vratio u grad. Da ne bi izgledao pristrasan u korist Vavilona izgradio je asirsko svetilište u Ašuru.

Prvi vojni pohod je preduzeo protiv nomadskih plemena u južnoj Mezopotamiji, koja su napadala seljake. Posle toga pobedio je Kimerijance, koji su ranije ubili njegovoga dedu Sargona II . Kimerijanci su se pojavili u Kilikiji i Tabalu, a Asarhadon ih je pobedio 679. pne. blizu Hubušne. Kimerijanci su se povuki na zapad, gde će kasnije uz pomoć Skita i Urartua uništiti kraljevinu Frigiju 676. pne.

Sidonski kralj Abdi Milkuti pobunio se protiv asirijskog kralja. Asarhadon je preduzeo zbog toga pohod u Fenikiji 677. pne. Asarhadon je pobedio sidonskog kralja i odrubio mu glavu. Uništio je grad Sidon, a stanovništvo je deportovao u Asiriju. Ponovo je izgradio grad pod nazivom Luka Asarhadona (Kar-Ashur-aha-iddina). Deo opljačkanog blaga iz Sidona je dao lojalnom kralju Tira, koji je bio asirijska marioneta. Deo sačuvanog teksta o sporazumu sa kraljem Tira spominje kraljeve Judeje, Edoma, Moaba, Gaze, Aškelona, Ekrona, Biblosa, Arvada, Samsi Murune, Amona, Ašoda, deset kraljeva sa obale mora i deset kraljeva sa sredine mora (obično se tako označavao Kipar) . Sve njih spominje kao asirijske saveznike. Sa kraljem Tira se dogovorio da može koristiti tu luku.

Asarhadon je 676. pne. zauzeo je gradove Sisu i Kindu na planinama Taurus. Manejanci, Skiti i Guti sa Zagrosa su često bili spominjani u asirijskim proročanstvima, po čemu se zaključuje da su često činili nevolje. Manejanci su bili bivši vazali Asirije i živeli su oko jezera Urmije, ali raširili su se u područje gde su predstavljali smetnju trgovini Asirije. Osim toga odbijali su da plaćaju danak. Nakon pada Frigije Asarhadonova ćerka se udala za skitskog princa da bi poboljšali odnose sa nomadskim Skitima. Asarhadon je poduzeo pohod i protiv Međana, ali datum nije pouzdan, iako se smatra da je bilo oko 676. pne. Sa brojnim tvrđavama osigurao je Zagros i potisnuo Međane do granica slane pustinje Asarhadon je krenuo u vojni pohod protiv Egipta 674. pne. Izgleda da nije bio uspešan. U međuvremenu suočavao se i sa ratom u Bazu, koja je bila nasuprot današnjem Bahreinu, verovatno Katar. Bila je to slama pustinja. Protiv kralja Urartua Ruse II je pokrenuo rat 673. pne.

Prestolonaslednik Sininidinapla je umro 672. pne. Bio je najstariji sin određen da nasledi tron Asirije. Drugi sin Šamaš Šumukin je trebao postati vladar Vavilonije. Zbog takvog razvoja događaja najmlađi sin Asurbanipal je postao prestolonaslednik. Međutim Asurbanipal nije bio popularan ni na dvoru ni među sveštenicima. Asarhadon je sklopio sporazume sa vodećim Asircima, članovima kraljevske porodice i sa stranim vladarima da budu lojalni prestolonasledniku.

Krenuo je 671. pne. u rat protiv egipatskog faraona Taharke. Deo asirijske vojske je morao ostati da smiri jednu pobunu u Tiru i možda Askalonu. Asirijska vojska je prešla Sinaj i pustinju i ušla u Egipat. Tokom leta su zauzeli Memfis, pa je faroan Taharke pobegao u gornji Egipat. Asarhadon se nativao kraljem Musira, Patrosa i Kuša, tj smatrao se kraljem Egipta. Vratio se sa bogatim opljačkanim plenom iz delte Nila. Čim je napustio Egipat u Egiptu je izbila pobuna protiv Asirijaca.

U Ninivi je morao da pogubi nekoliko plemića da bi smirio dvorske zavere. Svoga generala Šanabušu je poslao da slomi pobunu u dolini Nila. Sam Asarhadon je 669. pne. krenuo da se lično pobrine za Egipat, ali umro je naglo toga leta u Haranu. Nasledio ga je Asurbanipal kao kralj Asirije i Šamaš Šumukin kao kralj Vavilonije.

• A summary of Assyrian kings
• The murderer of Sennacherib - by Simo Parpola
• Vassal treaties and Esharhaddon's "Letter to the God" take me back!
• Esharhaddon’s Syrio-Palesrtinian Campaing
• Esarhaddon Chronicle Arhivirano 2016-11-10 na Wayback Machine-u