Тординци

Опћина Тординци има 2.251 становника, од чега су 75,88 % Хрвати, а 18 % Мађари. У сачуваним повијесним исправама спомињу се Тординци први пут године 1269. тада су житељи тога села били “јобагионес” тј. краљеви удворници. Они су наиме сваке године морали један дио својега прихода пошиљати у Будим за краљев двор. Црква је у Тординцима постојала већ године 1305. Да је то село било овеће разабиремо из количине црквеног пореза, што га је године 1333., 1334. и 1335. у Тординцима убрао папин легат. Он је у својем исказу спомиње, да је тада у Тординцима био жупник Тома.

Тијеком 14. и 15. стољећа припада већи дио тординачкога земљишта великашкој обитељи Осл, која је иначе посједовала знатна имања у западној Угарској. Обитељ Осл провела је године 1359. диобу својих имања. Из ове исправе дознајемо имена неких њихових кметова у Тординцима. Како ови кметови носе хрватска народна имена, смијемо закључити, да су Тординчани године 1359. били чисти Хрвати, премда њихово село носи маџарски коријен "Торд", који је можда настао од хрватског имена “Тврд". Надаље дознајемо из споменуте исправе да је у Тординцима била Жупна црква св. Петра и Павла. Она је стајала на тргу, који се налазио на распућу двију улица.

Други пут су чланови обитељи Осл провели диобу својих имања године 1422. Исправа о тој диоби доказује, да су тада на подручју Тординаца постојале потпуне 44 сесије тј. кметска селишта. Осим кметова становаху године 1422. у Тординцима такођер неки плем��чки службеници, који су посједовали око 15 сесија земље.

Када су Турци године 1520. заузели Вуковар, дошло је под њихову власт и село Тординци. Како је у Тординцима средином 16. стољећа нестало жупника, почели су ондје калвински проповједници наговарати сељаке, да оставе католичку цркву. Турци нису такву агитацију ометали, јер су и онако мрзили римскога папу, који еуропске владаре наговара на рат против Турске. Тако је калвинима заиста успјело превести Тординчане у своју вјеру. У Тординцима је дапаче основана калвинска жупа, која је постала средиштем калвинизма на подручју доњега тока ријеке Вуке. Првим је жупником у Тординцима постао неки фрањевац, који је отпао од католичке вјере. Калвинство су пригрлили сви Мађари у околици Тординаца, али такођер и бројни Хрвати у Вуковару и у сус.једним мјестима: Антину, Богдановцима, Церићу, Маринцима, Негослацима, Нуштру, Петровцима и у Винковцима. На том је подручју могло почетком 17. стољећа бити око 200 кућа с 1.500 житеља.

Настојањем католичкога свећеника Шимуна Матковића вратило се до године 1612. у католичку цркву неколико обитељи у Тординцима, а још више у околним мјестима. Турци су из Вуковара и сусједних мјеста били први пут протјерани године 1687. када је у Тординцима било око 60 кућа. Турци се вратише натраг године 1690., али су већ наредне године 1691. били поновно отјерани. За тих борби нису Тординчани толико страдали колико католички житељи оближњих села. Чим су пак Турци коначно напустили Славонију почели су многи калвини у околици Вуковара, Осијека и Валпова прелазити у католичку цркву. Док су Маџари и надаље остали калвини, сви су Хрвати напустили калвинизам осим једнога дијела Тординчана. Тако је нестало калвинских жупа у хрватским селима по Славонији и Сријему. Није се могла одржати нити калвинска жупа у Тординцима. Калвини тога села спадаху под маџарску жупу у Корођу, те су истом године 1868. обновили посебну своју жупу у Тординцима. Напротив су католички житељи Тординаца сваке године бивали све бројнији. Они су испрвице спадали под фрањевачку жупу у Вуковару; али су већ године 1737. основали посебну католичку жупу у Тординцима, гдје су године 1738. саградили и жупну цркву пресв. Тројства. Подручју католичке жупе у Тординцима придијељено је и сусједно село Антин. Партронат тординачке жупе припада вуковарском властелинству.

Опћина Тординци се састоји од насеља: Тординци, Антин, Корог и Млака Антинска.

• Милан Штрљић, познати хрватски глумац

У Тординцима дјелује Основна школа Тординци, која у свом саставу има и четверогодишњу Подручну школу Антину. Основну школу похађа око 180 ученика, од тога 150 у Тординцима и 50 у Антину. На подручју опћине дјелује и школа на мађарском језику у Корођу коју похађа двадесетак ученика до четвртог разреда. На подручју опћине има и стотињак средњошколаца који похађају школе у Винковцима и Осијеку. Педесетак студената са подручја опћине студира на различитим факултетима у Загребу и Осијеку.

На подручју опћине живи и тридесетак високообразованих особа, највише у Тординцима, њих двадесетак, те по неколико у Антину и Корођу.

У насељу постоје римокатоличка и протестанска црква.