Извор

Вода у изворима и бунарима углавном потјече од киша које натопе тло и процједе се у темеље стијена. Пропусне стијене пуне пора кроз које вода може тећи, попут вапненца и пјешчењака, које могу акомулирати и пропуштати воду зову се водоносници. Понекад вода у водоноснику постане заробљена између два слоја непропусних стијена, попут глине или шкриљевца. Тако да је вода у доњем дијелу водоносника стлачена. Ако је тлак довољно висок и пробије се рупа до тог слоја, вода ће изаћи на површину без пумпања. Такав извор зове се артешки бунар.

Водоносници који примају и пропуштају највеће количине подземних вода су геолошки неконсолидирани материјали попут пијеска и шљунка. Већина извора код којих је просјечни истјек прелази три кубика у секунди потјечу из вапненачких и базалтних водоносника.^[1]

Извор се може класифицирати и по температури воде.Термални или врући извори имају температуру воде знатно већу од средње температуре зрака у околици. Термални извори се јављују у вулканским регијама те у подручјима гдје су слојеви стијена настали у геолошки новије вријеме. У тим крајевима чести су и гејзири, спектакуларни облици врућих извора, код којих вода са плиновима и паром високо штрца у зрак. Извори који садрже значајне количине отопљених твари зову се минерални извори. Већина термалних извора богата је отопљеним минералима, а бројни извори минералне воде су врући.^[1]

Квалитет воде која извире овиси о врсти водоносника и слојева стијена кроз коју вода пролази, уз бројне друге факторе; температуру, количину вода. Пијесак и шљунак су водоносници који дају добар квалитет вода, особито у влажним регијама.^[1]

Кад се водоток напаја из више извора, обично се највиши сматра извором, а остали притоцима.

• Спринг на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)