Херон
Херон (око 10. – 70.), био је старогрчки математичар и инжењер, који је живио у данашњој Александрији. Сматра се једним од највећих представника знаности у старој Грчкој. Изводио је много покуса, поучавао је у познатом Музеју, у чијем склопу је била Александријска књижница.[1][2]
Најпознатији рад му је био Херонова кугла или еолипиле, који се сматра првим парним стројем у повијести. Познати изум му је и вјетрењача, којом је користио енергију вјетра за свирање на оргуљама. Многи његови радови су изгубљени, али неке његове радове можемо наћи у арапским рукописима.
Велики утјецај на њега је имала аритметика и геометрија из Бабилонског царства. Бавио се математиком, механиком, физиком и пнеуматиком, а његов аутомат у који су се убацивале кованице, сматра се првим радом из подручја кибернетике.[3]
Открића
уреди- Херонова кугла или еолипиле се сматра првим парним стројем у повијести. Херон је гријао шупљу куглу с водом, док вода није прокључала. Пара је излазила кроз двије цијеви, савинуте у супротним смјеровима и тако је узроковала окретање кугле.
- Херонова вјетрењача која је покретала оргуље, је један од првих примјера кориштења енергије вјетра за погон неког уређаја.[4][5]
- Херон је познат и као један од оснивача кибернетика, која постаје знаношћу тек половином 19. стољећа. То је био уствари аутомат за свету воду, који је радио када би убацили кованице. Када је новчић био убачен, пао би на полугу, те би тежина новчића подигла полугу и света вода би процурила из цијеви, све док новчић не би пао с полуге, па би се цијев затим затворила.[6]
- Његове изуме највише је користило старогрчко казалиште. Направио је и строј који је “приказивао” представу преко 10 минута. Систем чворова, ужади и једноставних стројева, покретао је ротирајући цилиндар, који су покретали мале скулптурице на врху кутије.
- Хероново можда најкорисније откриће је била водена пумпа, која је системом посуда пумпала воду ван. Осим за пити воду, користили су је и ватрогасци.
- Осмислио је и лом свјетлости, који је касније назван Ферматов принцип, који поучава како се зрака свјетлости, која путује између двије точке, увијек креће најкраћим путем.
- Осмислио је и “шприцу” – којом је контролирао количину изручене текућине или зрака.[7]
- Херонов водоскок је имао посуде, из којих је вода избачена кориштењем хидростатичког тлака.
- Он описује настанак звука. Сматра да музички инструменти производе тонове задајући ударце честицама зрака.
- Осмислио је и једноставан начин како брзо израчунати вриједност коријена било којег броја.[8]
- Херонова формула омогућава израчунавање површине трокута, за што је довољно само знати дуљину страница.
- Једно од његових највећих математичких достигнућа било је откриће замишљених или имагинарних бројева [9]
Повезано
уредиИзвори
уреди- ↑ "Тхе Хутцхинсон дицтионарy оф сциентифиц биограпхy" Ресеарцх Мацхинес плц., публисхер = Хелицон Публисхинг, 2004.
- ↑ Марие Боас "Херо'с Пнеуматица: А Студy оф Итс Трансмиссион анд Инфлуенце", Исис, Вол. 40, Но. 1 (Феб., 1949), п. 38 анд супра
- ↑ Келлy Кевин: "Оут оф цонтрол: тхе неw биологy оф мацхинес, социал сyстемс анд тхе ецономиц wорлд", публисхер=Аддисон-Wеслеy, 1994.
- ↑ Јоел Мокyр "Темпле Доорс опенед бy Фире он ан Алтар", публисхер = Лондон: Таyлор Wалтон анд Маберлy, 1851. [1]
- ↑ Мокyр Јоел: "Тwентy-фиве центуриес оф тецхнологицал цханге", публисхер = Роутледге, 2001.
- ↑ Хумпхреy Јохн W., Јохн П. Олесон, Андреw Н. Схерwоод: "Греек анд Роман тецхнологy: А Соурцебоок. Аннотатед транслатионс оф Греек анд Латин теxтс анд доцументс", публисхер = Роутледге, 1998.
- ↑ "Херо оф Алеxандриа" Беннет Wоодцрофт, 1851., Университy оф Роцхестер, [2] 2010.
- ↑ Хеатх Тхомас: "А Хисторy оф Греек Матхематицс, Вол. 2", публисхер = Цларендон Пресс, 1921. [3]
- ↑ Нахин Паул."Ан Имагинарy Тале: Тхе сторy оф тхе сqуаре роот оф минус оне", Принцетон Университy Пресс. 1998.