Цамилле Саинт-Саëнс

Цамилле Саинт-Саëнс (Париз, 9. 10. 1835. - Алжир, 16. 12. 1921.), француски композитор.

Цамилле Саинт-Саëнс
касни романтизам
Биографске информације
Рођење	9. листопада 1835. Париз, Француска
Смрт	16. просинца 1921. Алгер, Алжир (тада Француски Алжир)
Супружник	Марие-Лауре Труффот
Дјеца	Андрé Саинт-Саëнс Јеан-Франçоис Саинт-Саëнс
Родбина	Јацqуес-Јосепх-Вицтор Саинт-Саëнс (отац) Франçоисе-Цлéменце Цоллин (мајка)
Професионалне информације
Образовање	Конзерваториј у Паризу
Инструменти	клавир, оргуље
Занимање	композитор, диригент
Опус
Ментори	Франçоис Беноист Јацqуес-Фроментал Халéвy
Ученици	Габриел Фаурé
Каријерна постигнућа
професор на Éцоле Ниедермеyер члан Институт де Франце
Знаменита дјела
Дансе мацабре (тонална пјесма, 1874.) Самсон ет Далила (опера, 1877.) Симфонија бр. 3 ("Оргуљашка") (симфонија, 1886.) Ле царнавал дес анимауx (суита, 1887.)
Награде
Краљевски викторијански орден (1902) Лéгион д’хоннеур (1913)
Инспирација
Од Франз Лисзт, Јеан-Пхилиппе Рамеау, Јоханн Себастиан Бацх, Георг Фриедрицх Хäндел, Јосепх Хаyдн, Wолфганг Амадеус Мозарт
На Габриел Фаурé, Маурице Равел

Рођен је у Паризу, а након три мјесеци умире му отац. Мајка и њезина сестра бринуле су се за њега и по њиховој вољи мали је Цамилле научио свирати клавир. Био је "енфант продиге". Прва му је композиција за клавир објављена 22. ожујка 1839. Године 1842. почео је полазити код свог новог учитеља, Цамилле-Мариа Стематyа, који је захтјевао да држе руке на плочи постављеној испред типковнице, тако да сва енергија долази из руку и прстију, а не из руке.

С 10 година, мали је Цамилле одржао свој први концерт: "Концерт за клавир бр. 15" од Мозарта, неки дјелови од Хäндела, Бацха, те је рекао да жели једну од Беетховенових соната одсвирати напамет.

Са 16 година објављује своју прву симфонију. Његова друга симфонија (објављена 1853.) била је прави успјех. I критичари и други складатељи бил�� су зачуђени њезином љепотом. Славни складатељ Хецтор Берлиоз коментирао је то овако : Ил саит тоут, маис ил манqуе д'инеxпéриенце (Зна све, али фали му неискуство).

Радио је у разно разним црквама као оргуљаш. Од 1861. до 1865. подучавао је дјецу. Године 1875. жени се с Марие-Лауре Труффот, коју напушта након 3 године

Године 1886. објављује 3. симфонију и Карневал животиња (Ле царневал дес Анимауx).

Године 1908. је ушао у повијест и као аутор прве филмске глазбе, након што су га ангажирали творци филма Убојство војводе од Гуисеа. Иако је филм био нијем, Саинт-Саëнсова глазба - извођена било од оркестра или грамофона - је била синкронизирана с радњом.

Умире од упале плућа 1921.