1664.
godina
- Ово је чланак о години 1664.
Година 1664 (MDCLXIV) била је пријеступна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1630-е 1640-е 1650-е – 1660-е – 1670-е 1680-е 1690-е |
Године: | 1661 1662 1663 – 1664 – 1665 1666 1667 |
Грегоријански | 1664.. (MDCLXIV) |
Аб урбе цондита | 2417. |
Исламски | 1074–1075. |
Ирански | 1042–1043. |
Хебрејски | 5424–5425. |
Бизантски | 7172–7173. |
Коптски | 1380–1381. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1719–1720. |
• Схака Самват | 1586–1587. |
• Кали Yуга | 4765–4766. |
Кинески | |
• Континуално | 4300–4301. |
• 60 година | Yанг Дрво Змај (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11664. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 5. 1. - Схиваји, први владар Маратхи, опљачкао могулски град Сурат.
- јануар - Руско-пољски рат (1654-67): пољски краљ Јан II Казимир неуспешно опседао Глухов на североистоку данашње Украјине.
- 21. 1. - 15. 2. - "Зимска војна" бана Николе Зринског: провала до Осијека гдје је спалио Сулејманов мост. (ху:Тéли хадјáрат (1664))
- зима - Кандијски рат у Далмацији и Боки: хајдуци и херцеговачки исељеници на дубровачким поседима, заузели Колочеп и протерали становнике, касније одлазе у Жупу и на Обод и хватају робље у Херцеговини[1].
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 10. 4. (Велики четвртак) - Изгорио Фрањевачки самостан Фојница.
- 16. 4. - Гуру Тегх Бахадур постаје гуру Сика (до 1675).
- пролеће - Херцеговачки санџакбег Сохраб Мехмед-паша и везиров изасланик Мустафа-паша Прачалија харају околину млетачког Котора, затим у походу против Пивљана, Никшића, Бањана и Дробњака (овоме је присуствовао Евлија Челебија)[2].
- 7 - 13. 5. - Плаисирс де л’Îле енцхантéе ("Задовољства зачараног острва"), краљ Луј XIV приредио величанствене прославе[3] на почетку прве градитељске кампање за Версајски дворац.
- 9. 5. - Енглези заузели шведску Златну Обалу у Африци (у међувремену окупирану од Данаца).
- јун - Котарски ускоци и макарски хајдуци опустошили Ливно[4].
- јун - август - Хајдуци опљачкали два трговачка каравана на дубровачкој граници[5].
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 7. 7. - Аустријско-турски рат (1663-64): Опсада Новог Зрина окончана турским заузећем и рушењем тог мјеста.
- јул - Ускоци и хајдуци опустошили Цетинску крајину[4].
- јул - Французи заузели Јијел у Алжиру али га због отпора морају напустити у октобру.
- 1. 8. - Аустријско-турски рат (1663-64): Моноштерска битка (код Сзентготтхáрда) је убједљива побједа кршћанске лиге. Успркос томе, већ 10. коловоза је склопљен Вашварски мир, повољан за Турке, што изазива незадовољство угарског и хрватског племства.
- 27. 8. - На иницијативу министра финансија Јеан-Баптисте Цолберта основана Француска источноиндијска компанија.
- 7. 9. (28. 8. по ј.к.) - Енглези изнудили предају Новог Амстердама а убрзо и остатка Нове Холандије. Други англо-холандски рат формално почиње следеће године. Град добија име Неw Yорк по војводи од Yорка коме је брат раније доделио овај део америчке обале.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- октобар - Бокељски хајдуци и котарски морлаци упали у Босну и вратили се са 10.000 грла стоке и 100 заробљеника[4].
- 28. 10. - У Енглеској основана "поморска регимента пешадије", од 1755. Роyал Маринес (Краљевски маринци).
- 18. 11. - Хрватски бан Никола VII. Зрински погинуо у лову код Горњег Куршанца, догодине га насљеђује Петар.
- децембар - Раду Леон постаје кнез Влашке (до 1669).
Кроз годину
уреди- Исусовци основали тискару у Загребу.
- Књига енглеског дипломате Паула Рyцаута Тхе Пресент Стате оф тхе Оттоман Емпире (1665): турске јединице које пролазе кроз Србију "више наликују пљачкашким хордама неголи регуларној војсци"[6].
- Фреске у хиландарској цркви св. Николе носе "печат тешког назадовања"[7].
- Арманд Јеан ле Боутхиллиер де Ранцé, опат самостана Ла Траппе, започиње реформу из које настају траписти.
- Козаци упадали у Персију око Каспијског језера[8].
Рођења
уреди- 1. 1. - Алвисе Писани, млетачки дужд († 1741)
- 6. 1. - Тома Ковачевић (повјесничар) († 1724)
- 6. 2. - Мустафа II., отомански султан († 1703)
- 26. 2. - Ницолас Фатио де Дуиллиер, математичар († 1753)
- фебруар/март - Тхомас Неwцомен, проналазач парне машине († 1729)
- 20. 8. - Иван Пáлффy, хрватски бан, угарски палатин († 1751)
- ? - Иван Саров мл. Бунић, књижевник († 1712)
Смрти
уреди- 17. 2. - Иван Богун, украјински козак
- 16. 3. - Иван Виховски, украјински хетман
- 30. 3. - Гуру Хар Крисхан, гуру Сика (* 1656)
- 2. 6. - Хенри II де Гуисе, француски племић (* 1614)
- 27. 8. - Францисцо де Зурбарáн, сликар (* 1598)
- 18. 11. - Никола VII. Зрински, хрватски бан, пјесник (* 1620)
Референце
уреди- Литература
- Спенцер C. Туцкер. А Глобал Цхронологy оф Цонфлицт: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст. АБЦ-ЦЛИО; 23 Децембер 2009. ИСБН 978-1-85109-672-5.
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5