1576.

1576.. по календарима
Грегоријански	1576.. (MDLXXVI)
Аб урбе цондита	2329.
Исламски	983–984.
Ирански	954–955.
Хебрејски	5336–5337.
Бизантски	7084–7085.
Коптски	1292–1293.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1631–1632.
• Схака Самват	1498–1499.
• Кали Yуга	4677–4678.
	Кинески
• Континуално	4212–4213.
• 60 година	Yанг Ватра Миш; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11576.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1540-е 1550-е 1560-е – 1570-е – 1580-е 1590-е 1600-е
Године:	1573 1574 1575 – 1576 – 1577 1578 1579

Ово је чланак о години 1576.

Година 1576 (MDLXXVI) била је пријеступна година која почиње у недјељу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

сијечањ - Турци поново упадају у Хрватску (ове године 50-60 провала)^[1].
5. 2. - Анри од Наваре побегао из заточеништва и вратио се протестантизму.
травањ - Ферхат-паша Соколовић неуспјешно нападао Храстовицу^[1], на повратку спалио Пецки.
23. 4. - Гашпар Алапић због болести разријешен назива бана^[1] - Хрватска тренутно нема ниједнога бана (мада Алапић и Драшковић врше дужност).
1. 5. - Ердељски кнез Стефан Батори крунисан у Кракову за пољско-литванског владара.
6. 5. - Едикт из Беаулиеуа окончава Пети хугенотски рат - протестанти углавном опет добијају слободу вероисповести.
14. 5. - Умро персијски шах Тахмасп I, долази до сукоба око престола, у августу га наслеђује Исмаил II (до 1577).
1. 6. - Њемачки државни сабор у Регенсбургу: дозвољено 705.000 форинти за обрану хрватске крајине, предложено оснивање витешког реда за обрану те области.
липањ - Турци на превару заузели Бужим, град Мате Кеглевића; затим неуспјешно нападају Гвозданско^[2].
18. 7. - Турци освојили Цазин, град книнског бискупа (претходно заузет Градац); истог дана нападају Острожац и Бихаћ.

+ Турци у Славонији упали према Вараждину, али их разбила посада из Ђурђевца.

8. 8. - Почела градња Ураниборга, опсерваторије којом ће управљати Тyцхо Брахе.
11. 8. - Тражећи Сјеверозападни пролаз, Мартин Фробисхер ушао у заљев назван по њему.
12. 10. - Смрћу Максимилијана II., Рудолф II постаје свети римски цар и аустријски надвојвода (до 1612).
- У аустријским, угарским и хрватским земљама га замењују брат Ернест (управно-политички послови) и стриц Карло (војни послови)^[3].
4. 11. - Осамдесетогодишњи рат: Пустошење Антверпена од стране побуњених шпанских војника који нису примили плату; Низоземци четири дана касније потписују Гентску пацификацију за протеривање Шпанаца.
децембар - Скупштина сталежа у Блоис одбацује Едикт из Беаулиеуа, почиње Шести хугенотски рат.

Током/тијеком године

Подигнута манастирска црква Новог Хопова (помогли житељи Српског Ковина код Будима^[4]).
Стубичке Топлице се први пут помињу као насеље.
Изграђена црква у фрањевачком самостану на Висовцу, са Госпом Висовачком.
1575-76 - Куга односи 25-30% становништва Венеције, међу којима и сликара Тизиана.
У Лондону изграђено прво трајније позориште, Тхе Тхеатре.
У Пољској-Литванији основана Острошка Академија.
У Мексику избија епидемија тифуса, однеће два милиона урођеника.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1576.

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1576.

19. 1. - Ханс Сацхс, меистерсингер (* 1494)
14. 5. - Тахмасп I, персијски шах (* 1514)
9. 7. - Леонора Áлварез де Толедо, племкиња удата у Медичије (* 1553)
16. 7. - Исабелла де' Медици, италијанска племкиња (* 1542)
27. 8. - Тизиан, сликар (* ца. 1490)
21. 9. - Гироламо Цардано, математичар (* 1501)
12. 10. - Максимилијан II., цар Светог Римског Царства (* 1527)
Мавро Ветрановић, књижевник (* ца. 1483)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Клаић, 315
↑ Клаић, 316
↑ Клаић, 323
↑ Љубивоје Церовић, Срби у Словачкој, растко.рс (приступ 20.6.2013.)

Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)

[k15-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Клаић, 315

[2] Клаић, 316

[3] Клаић, 323

[4] Љубивоје Церовић, Срби у Словачкој, растко.рс (приступ 20.6.2013.)

[1]